Срби нису завршили своје национално питање на Балкану

28.02.2023.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас да је једина истина да Срби нису завршили своје национално питање на Балкану и нагласио да ће од тога како буде пројектована српска политика зависити будућност Срба.

Додик је на трибини у Београду под називом “Српска се брани и у Србији” рекао да је то у контексту намјера да се Косово сепаратише од Србије, а да Републици Српској дата права буду ускраћена кршењем дејтонских рјешења.

Он је нагласио да Република Српска посљедњих деценија има јасне политичке ставове и да је важно покушати наметнути питање Републике Српске изван онога што жели да уради администрација Запада, прије свега америчка.

“Морамо да вратимо нашу позицију равноправног преговарача, а не извршиоца”, напоменуо је Додик, преноси Срна.

Он је истакао да Република Српска данас има више оних који је подржавају и да је за Српску важно његовати политичка пријатељства.

“Настављамо нашу политичку борбу која се базира на томе да тражимо пријатеље”, рекао је Додик.

Захвалио је за одржавање оваквих трибина у континуитету које дају одговоре на озбиљна питања и истакао да то треба чинити у већем обиму, с обзиром на тренутна дешавања.

“Србија и Република Српска би требало да имају јединствену националну политику”, изјавио је на трибини шеф Представништва Српске у Србији Млађен Цицовић.

“Један смо народ са двије стране ријеке, имамо исти језик и писмо, исту вјеру православну, историје нам се преплићу кроз вијекове, те би данас, пред истим политичким притисцима из свијета, требало да имамо јединствену националну политику”, истакао је он.

Цицовић је навео да чињеница да различите екипе из свијета долазе у Српску и у Србију не значи да не желе исто и Српској и Србији, па тако нелегални високи представник у БиХ има исти или сличан задатак према Републици Српској, као и екипа ЕУ која у Србији ради на отимању јужне српске покрајине Косова и Метохије.

Истакао је да је постало готово свеједно да ли нешто против Срба, Српске и Србије долази из Сарајева или из Приштине – све се углавном прави и пакује на столу колективног Запада и одатле се просљеђује.

Цицовић је додао да зато вјерује да је прије рјешавања свих великих послова важно бити апсолутно сигуран у идентитетска питања и одговоре, јер је само онај који зна, вјерује и воли – своје поријекло, народ и државу, своју вјеру, језик и писмо, сигуран бранилац свог народа и своје државе.

“Сада кад је Република Српска закорачила и у четврту деценију сигуран сам да ћемо и убудуће знати да очувамо њен уставно-правни положај – ма какви и одакле долазили нови насртаји”, рекао је Цицовић.

Он је подсјетио да је Представништво Републике Српске у Србији суорганизатор ове трибине и издавач зборника радова са претходних десет трибина одржаних током 2021. и 2022. године.

“Ове трибине и зборник са њих видим као вриједан допринос Републици Српској, Србији и њиховом заједништву”, рекао је Цицовић, који је захвалио свим учесницима ових трибина, који су допринијели анализи стања и разјашњавању околности, питања и проблема са којима се сусрећу Српска и Србија овога доба.

Изразио је увјерење да је пријем који вечерас Представништво приређује прослављајући и у Србији 9. јануар – Дан Републике Српске са подсјећањем на 28. фебруар, дан када је усвојен њен први Устав, истовремено и лијеп непосредан сусрет Српске и Србије.

Трибину “Српска се брани и у Србији” и промоцију зборника протелих десет трибина у прес-центру УНС-а у Београду је организовало Представништво Републике Српске у Србији и информативно-политички портали “Све о Српској” и “Факти”.

Организована је поводом 9. јануара – Дана Републике и 28. фебруара – дана када је донесен први Устав Републике Српске.

На трибини је представљен и зборник излагања са десет београдских трибина о Републици Српској у издању Представништва и два информативно-политичка портала.

Поред Цицовића и Додика, учествовали су и аналитичари и историчари Срђан Перишић, Дарко Танасковић, Ненад Кецмановић, Александар Павић, Слободан Рељић, Синиша Љепојевић, Александар Раковић, Миломир Степић, Предраг Ћеранић и Ђуро Билбија.

Учесници су покушали да дају одговоре на неколико кључних питања – ако се Српска брани и у Београду, не брани ли се и Србија у Бањалуци, шта би за Српску значио евентуални компромис Србије на Косову и Метохји, а шта одржавање статуса кво, дневне консултације предсједника, састанци двије владе, зашто не и једна национална политика, зашто једино Русија од великих сила потписника у Паризу и данас подржава дејтонски устав БиХ, гдје ће се наћи Српска и Србија при будућој подјели Европе на евроатлантски и евроазијски блок?

Након трибине, у 18.00 часова у свечаној сали Дома војске, Представништво ће организовати, у присуству највиших званичника Српске и Србије, традиционални, девети пријем поводом Дана Републике и 31 године од првог Устава Републике Српске.

(Срна)

Подијели: