Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да бошњачка политика више од три деценије упорно фалсификује и прошлост и садашњост, па од сарадника нациста и усташа, што је био највећи дио бошњачког народа, они себе данас промовишу за чуваре антифашистичког насљеђа у БиХ, чиме покушавају да редизајнирају имиџ свог народа који је подржавао нацисте.
Поводом 25. новембра који у ФБиХ обиљежавају као такозвани “дан државности БиХ”, предсједник Српске је изјавио за Срну да Срби у БиХ имају највише разлога и обавезе да се сјете сваког 25. новембра, јер је тај датум још једна од потврда антифашистичког бића српског народа, како тада – 1943. године, тако и данас.
Он је подсјетио да су те 1943. године у антифашистичком покрету у БиХ били готово само Срби, и највише жртава у борби против усташа и нациста поднијели су управо Срби, како у БиХ тако и у осталим дијеловима Југославије.
– Нас који смо били истински антифашисти и крваво платили ослобађање од нациста и усташа сврстали су међу џелате. Зато 25. новембар по мјери бошњачке политике не може бити чак ни празник, јер је прича коју 30 година његују у Сарајеву фалсификат. Да то не може бити “дан државности” јасно је свакоме, јер БиХ у којој данас живимо црпи своју државност из Дејтонског мировног споразума, који Бошњаци презиру – истакао је Додик.
Он је навео да у БиХ никада није постигнут договор о обиљежавању 25. новембра што је била обавеза из Дејтонског мировног споразума, јер су Бошњаци добро знали да се државност ове БиХ не може везати за 25. новембар.
– Да су њихове побуде заиста цивилизацијске онда би рекли “хајде да 25. новембар обиљежавамо као дан у славу антифашистичке борбе”. Али, како они који су масовно гинули на Блајбургу да обиљежавају антифашистички празник. Зато Република Српска, чији су преци својим животима и крвљу исписали антифашистичку историју цијеле БиХ с поштовањем се сјећају својих предака, али не може да учествује у обиљежавању фалсификованог празника државности – поручио је предсједник Додик.
ЗАВНОБиХ је основан 25. новембра 1943. године у Мркоњић Граду, током Другог свјетског рата, као централно политичко представништво Народноослободилачког покрета и највишег органа народне власти БиХ.
У ФБиХ тај дан се слави као наводни “дан државности БиХ”, док га у Републици Српској не сматрају празником, јер није резултат договора сва три конститутивна народа у БиХ.
