Предсједник Републике Српске Милорад Додик изразио је саучешће поводом смрти академика и сенатора Републике Српске Немање Поповића, истичући да је својим професионалним ангажманом овај интелектуaлац оставио дубок траг и дао велики допринос у развоју рударске и геолошке науке.
Додик је у телеграму саучешћа навео да је са жаљењем примио вијест о смрти Поповића, те да је одлазак овог истакнутог професора ненадокнадив губитак не само за његову породицу, него и за цјелокупну академску заједницу и српски народ у цјелини.
“У име грађана Републике Српске и своје име, са искреним саосјећањем и дубоким поштовањем, упућујем изразе саучешћа породици Поповић”, наводи се у телеграму саучешћа предсједника Републике Српске.
Немања Поповић био је српски рударски стручњак, универзитетски професор, члан Академије инжењерских наука Србије /АИНС/, Руске академије природних наука и почасни предсједник Савеза инжењера и техничара рударске, геолошке и металуршке струке Републике Српске.
Поповић је рођен у Осмацима код Зворника 1936. године. Након завршетка средње Техничке школе у Бору, студије рударства завршио је на Рударско-геолошком факултету у Београду, дипломирајући 1960. године. Након завршетка студирања враћа се у родни крај, а докторску дисертацију одбранио на Рударско-геолошком факултету у Тузли.
Прво запослење у струци, Поповић је добио у Руднику угља Бановићи 1960. године непосредно након дипломирања.
Одбрамбено-отаџбински рат га затиче у Тузли, одакле прелази у Зворник, гдје води оснивање Технолошког факултета током 1993. године и бива његов декан, све до одласка у пензију 2005.
Осим вођења Технолошког факултета у Зворнику, Поповић је учествовао и у оснивању Рударског факултета у Приједору, гдје у наставни план уводи споменуте предмета површинске експлоатације и до пензије представља најугледнијег професора.
По завршетку Одбрамбено-отаџбинског рата наставља рад на Универзитету у Источном Сарајеву и постаје један од оснивача Савеза инжењера и техничара рударске, геолошке и металуршке струке Републике Српске и први предсједник 1996. године, а од пензије, његов почасни предсједник.
Он је био аутор или први коаутор, више од 100 публикованих научних и стручних радова, пет монографија, седам универзитетских уџбеника и више од 30 истраживачких и развојних студија и пројеката.
За свој рад Поповић је одликован Орденом Његоша другог реда од предсједника Републике Српске, а лауреат је многих признања међу којим повеље “Професор Бранислав Миловановић” 1986. године, Ордена заслуга за народ са сребрном звездом 1977, те Републичке награде за науку БиХ 1976. године и
Ордена рада са сребрним венцем 1963. године.
Поповић је ожењен је Даницом, наставницом историје, са којом има два сина.
