Пише Милорад Додик
Данас обиљежавамо 170 година од рођења Николе Тесле, генија чије је име постало синоним за људски ум, за свјетлост и енергију која покреће савремени свијет. Данас, док се клањамо пред његовим ликом, чинимо то са дубоким пијететом и поносом, јер Никола Тесла није био само научник, он је био поносни православни Србин из Смиљана, из Лике, из српског огњишта које је дало много великана нашем народу.
Тесла је рођен у српској породици, васпитаван у духу православља, са мајком Ђуком, која је памтила епске пјесме, и оцем Милутином, свештеником Српске православне цркве.
Свој српски идентитет Тесла никада није крио. Напротив, истицао је своје српско поријекло и носио као највећу част. Када је у јуну 1892. године допутовао у Београд, Тесла је одликован Орденом Светог Саве другог степена.
Тесла је тада посјетио Народни музеј и Велику школу, гдје је о свом раду говорио студентима и професорима и поручио им: “Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, гдје се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу српства у свијету”.
Након Теслине смрти, његова заоставштина стигла је у Београд на основу одлуке америчких судских власти пошто је за јединог Теслиног насљедника проглашен његов рођак Сава Косановић. Према жељи Николе Тесле, Косановић је документацију и личне Теслине предмете пренио у Београд 1951. године.
Када је отишао са овога свијета, Никола Тесла сахрањен је уз звуке пјесме “Тамо далеко”, пјесме која је бодрила српске јунаке кроз дане патње и слободе. То није случајност. То је порука која траје.
Његова достигнућа су неизмјерна: наизмјенична струја, бежични пренос енергије, Теслина завојница, темељи модерне електротехнике, визије које су претекле његово вријеме.
Без Тесле, савремени свијет био би мрачан и тих. Он је освијетлио планету, а остао вјеран својим коријенима. Зато га данас славе широм свијета, али, нажалост, управо због тога га неки покушавају и присвојити у настојањима да прекрајањем историје умање значај српског народа у цјелини.
Хрватска, која га је својатала на све могуће начине, игнорише чињеницу да је Тесла јасно и гласно говорио ко је и одакле је. То није само историјска неистина, већ класичан примјер покушаја прекрајања идентитета великана како би се умањио српски допринос свјетској цивилизацији.
Слично се дешава и са другим симболима нашег народа. Том аналогијом Србија би могла да на свој динар стави бана Јелачића, рођеног у Новом Саду. Свједоци смо да у Сарајеву машу хришћанском заставом српског краља Твртка са које су уклонили крстове – као да је могуће брисањем крстова избрисати вјеру и поријекло једног народа и његовог краља, крунисаног у Милешеви.
Република Српска, као колективни израз српског бића на овим просторима, суочава се са истим изазовима са којима се суочава и насљеђе Тесле као једног од највећих свјетских умова које је човјечанство икада имало.
Упркос јасном српству, упркос хиљадугодишњем трајању на овим просторима, покушавају да нас преименују, да нам отму историју, да нам оспоре право на идентитет, језик, вјеру и културу.
Напади на Српску православну цркву, на наше симболе, на наше хероје – све је то дио исте матрице: удар на понос и достојанство народа који не пристаје да поклекне.
Али, Тесла нас учи нечему дубљем. Он је оличење и симбол свега најбољег у српском народу – генијалности, упорности, вјере у напредак и оданости својим коријенима. Он је дио једне непрекинуте нити која повезује цара Душана и кнеза Лазара, Вука Караџића и Доситеја Обрадовића, Михајла Пупина и Милутина Миланковића са свим јунацима који су послије Тесле наставили да граде И бране српско име.
Српска култура, наше насљеђе и лик и дјело Николе Тесле чине једну нераскидиву цјелину. Упркос свим олујама, ратовима, притисцима и покушајима да нас подијеле И умање – ми Срби смо постојани и несаломиви. Уз вјеру и снагу коју нам даје историја, уз понос на своје великане, настављамо даље.
Они који то не могу да поднесу, раде то из комплекса инфериорности: не могу да прихвате чињеницу да један бројчано мали народ, а по дјелима велики, већ вијековима даје појединце и колективна достигнућа која га сврставају међу најбоље на свијету – у науци, култури, спорту и херојству.
Тесла је доказао да српски геније може да промијени свијет. Република Српска је доказ да тај исти народ може да опстане и да се развија упркос свему. И наставиће тако. Јер наша историја није само прошлост – она је гаранција будућности.
