Предсједник Милорад Додик истакао је да нема веће трагедије од оне када дијете постане мета монструма и злочинаца.
Поводом обиљежавања Дана сјећања на дјецу убијену током геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ од 1941. до 1945. године данас у Горњем Јеловцу, Додик је изјавио за Срну да године које су прошле од тих монстурозних злочина над невиним душама не представљају ништа, јер српски народ не броји године, већ прекинута дјетињства, неизговорене ријечи, неостварене снове, празне ђачке клупе, празне столице у домовима хиљада породица…
“Убијање невине дјеце је смишљено систематско убијање будућности. Њихова смрт је најдубља рана која никада не може зацијелити и коју ништа не може излијечити, ни вријеме, ни нови животи. Једина кривица те невине дјеце је што су носили српско име и презиме, што су имали српски идентитет”, истакао је Додик.
Он је рекао да тишина коју су ова невина дјеца оставила иза себе говори много гласније и јаче од било које ријечи и опомиње да зло никада не смије бити заборављено, јер ако заборавимо постајемо слични убицама и злотворима којима невини поглед и дјечији наивни осмијех нису ништа значили, није им чак ни рука задрхатала док су им одузимали живот.
Додик је нагласио да је само у Горњем Јеловцу код Приједора љета 1942. године без испаљеног метка, на најмонструозније начине убијено 75 дјеце до 14 година, 75 малих живота којима је одузето право да одрасту, да се радују, да заснују своје породице и оставе траг у времену.
“Њихове играчке замијенила је тишина, а њихову грају и осмијехе вјечна туга и мук њихових најближих. Једино што ми можемо да учинимо јесте да их не заборавимо, да њихова имена не изблиједе и да свака нова генерација зна за своје претке, како су и гдје завршили. Бар толико им дугујемо – сјећање, истину и поштовање”, истакао је Додик.
Докле год их памтимо, поручио је он, њихови јауци ће одјекивати кроз вријеме и тражити само једно – да се више никада никоме не понови и да нико, а посебно дјеца, не буду жртве овакве мрачне идеје о истребљењу цијелог једног народа.
