Предсједник Републике Српске Милорад Додик упутио је рођенданску честитку нобеловцу Петеру Хандкеу, пожељевши му да настави путем којим храбро иде, јер је то пут истинске умјетности, изузетног стваралаштва, али и неприкосновене храбрости и достојанства који одликују врхунског интелектуалца.
Додик је навео да Република Српска предано прати Хандкеов рад, јер је он човјек и писац који је својим романима, драмама и есејима унио нови језик у књижевност, језик истине и правде.
“Ви сте пријатељ српског народа према којем гајимо посебна осјећања захвалности за све што сте учинили за нас и у најтежим временима били уз српски народ на чему смо Вам вјечно захвални”, поручио је предсједник Додик који је честитку упутио у своје и у име грађана Републике Српске.
Предсједник Републике пожелио је Хандкеу много здравља, благостања и успјеха у приватном и професионалном животу, саопштено је из Кабинета предсједника Српске.
Аустријски књижевни нобеловац Петер Хандке рођен је 6. децембра 1942. године.
Седамдесетих и осамдесетих година 20. вијека славу му доносе романи “Љеворука жена” и “Кратка писма за дуга растајања”.
Хандке је написао више од 70 прозних радова и двадесетак позоришних дјела, а опробао се и као лиричар, есејиста, сценариста, преводилац и режисер.
У театрима широм свијета већ деценијама се играју представе према његовим текстовима, а то су “Каспар”, “Псовање публике” и “Путовање у сонорну земљу”.
Петер Хандке живио је у Грацу, Диселдорфу и Берлину, а касније у Паризу, Кроненбергу и САД, те француском Шавилу.
Хандке је одавно везан пријатељством са Србима. Тако је 1996. године путовао у БиХ и написао жестоко оспоравани есеј “Правда за Србију” у којем се залагао за диференцирани приступ западних земаља и против сваљивања кривице само на српску страну.
У првим данима априла 1999. године, на почетку бомбардовања СР Југославије, Хандке је отпутовао у Србију, у знак протеста вратио Бихнерову награду и ишчланио се из Католичке цркве.
Хандке је добио Нобелову награду за 2019. годину за утицајан рад који је лингвистичком генијалношћу истражио периферију и специфичност људског искуства.
