На самиту Брдо-Бриони због противљења чланова Предсједништва Шефика Џаферовића и Жељка Комшића није усвојена Декларација која, између осталог, говори о БиХ са два ентитета и три конститутивна народа. Умјесто тога усвојени су закључци, а српски члан Предсједништва Милорад Додик истакао је да је овакво понашање Џаферовића и Комшића антиуставно.
Затражен је и кандидатски статус за БиХ до краја године, али је Додик изразио сумњу да ће до тога и доћи јер, како је навео, Брисел до сада није био благонаклон када је ријеч о пријему нових чланица.
Још једном се показало да су на Западном Балкану непомирљиве разлике о већини питања. Самит се одржава од 2010. године , али никада под оваквим условима и проблемима који су присутни у Европи.
Још једном је исказана потреба за интеграцијом земаља Западног Балкана у Европску унију, али је српски члан Предсједништва навео да тај процес мора пратити и финансијска подршка у наредних пет година. Каже, уколико не дође до помака, мора се размислити и о другом путу јер је тешко очекивати да ће БиХ остварити успјех, а да притом политичким процесима управљају странци, без легитимитета, оцијенивши да такав статус нису имале својевремено ни колоније.
На самиту је истакнуто да Брисел треба Западни Балкан посматрати као јединствену геостратешку зону и да у једном пакету треба да постану пуноправне чланице.
Домаћини скупа, Словенија и Хрватска, вјерују да ће упркос несугласицама БиХ добити статус кандидата и позивају Брисел да реагује. То је и један од конкретних закључака самита Брдо-Бриони. Предсједник Словеније Борут Пахор, најгласнији је заговорник да БиХ добије кандидатски статус.
Ако је цијенити према данашњем састанку, и расположењу Брисела, на спровођење “Брионских закључака” БиХ ће још дуго чекати. Долазак учесника самита Брдо-Бриони показао је какви односи владају на Западном Балкану. Хладан пријем хрватског предсједника за двојац из Сарајева. Управо због тога што се Зоран Милановић залаже за легитимно представљање народа у БиХ.
Очекивано – подршка конститутивности је изостала од Џаферовића и Комшића који све више заговарају “грађански” концепт БиХ. По оцјени српског члана Предсједништва Милорада Додика, ријеч је о антиуставном дјеловању, а то каже није и једини проблем с којим се БиХ суочава.
– Говорио сам да је БиХ колонијална земља под управом странаца. Чули смо и неке да је то гори статус него колонијални који је познат у историји, јер је колонијална управа била одговорна, а овдје само имамо неке квази високе представнике нелегалне и нелегитимне који су били са овлашћењима која никада нису добили, који су покушавали у БиХ да нешто направе а у суштини су направили само већи проблем. Када смо ту гдје смо у БиХ, не постоји консензус око НАТО, али се још задржава око ЕУ. Видјећемо до када ће трајати -рекао је Додик.
Неизоставна тема била је и сукоб на истоку Европе. И овај пут преовладаовали су ставови који се могу чути и у Бриселу. Међутим, Милорад Додик и овдје је нагласио да је против санкција Руској Федерацији, али и против мијешања у сукоб великих сила.
– Мислим да је за нас најпаметније да останемо неутрални и близу и једних и других., а не да се сврставамо на једну страну, јер сврставање нас доводи у позицију дефинитивно губитка сарадње са другима. Покушаћемо остати у једној сарадњи и са једнима и са другима. Поручујемо ЕУ да нисмо спремни да будемо поданици њихове политике. Када год мислимо да њихова политика није у складу са нашим интересима ми ћемо то јасно рећи и рекли смо и овај пут. Морам да признам да сам био у мањини и у односу на чланове Предсједништва, а већина је говорила веома пристрасно – навео је Додик.
Проблеми у региону оптерећују чланство у Европску унију, а на Западном Балкану не мањка тензија. Преговори Београда и Приштине нису одмакли већ неколико година ,а предсједник Србије Александар Вучић истиче да се Западу жури да заврши с овим питањем. Оцјењујући сусрет на Брионима, каже да није било тензија, али су разлике видљиве по многимпитањима.
Процес Брдо-Бриони у овом формату одржава се од 2013. године, а покренуо га је управо у свом првом мандату предсједник Словеније Борут Пахор. Ове године Самит је одржан без страних званичника и представника међународне заједнице.
