Да нема Мађарске, не би било ни гласа у Европској унини, рекао је, у интервјуу за мађарски портал Мандинер, предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Цијели интервју:
Хрватски предсједник Зоран Милановић недавно је изјавио да је ” БиХ невјешто, траљаво и некомпетентно вођена колонија у којој група трећеразредних бирократа добро зарађује” . Да ли се слажете са предсједником Милановићем?
Слажем се. Заправо, ситуација је компликованија од тога. Имамо такозваног представника који је постављен из иностранства и тако већ тридесет година. Већ тридесет година људи нам долазе покушавајући да своје фрустрације извуку на нас увођењем иновација. Постоји разлог зашто се баве овим, јер им је то веома исплативо. Њихова основна плата је 24.000 евра мјесечно. Укључујући и рефундацију, мјесечно зарађују педесет хиљада евра. Јасно је да такозвани високи представници желе да задрже своја радна мјеста. Претходни високи представник, био је на функцији 11 година – можете израчунати колико је на овој функцији зарадио.
БиХ је мјесто које нема много смисла и нема будућности са високим представницима.
Све високе представнике треба да именује Савет безбедности УН, али Кристијана Шмита је послала Немачка и не ужива подршку СБ УН. Он је странац без легитимитета за оно што ради – али га подржавају амерички и британски амбасадори у Сарајеву и муслимани БиХ. Он је добио моћ да мијења наше законе, на шта иначе не би имао право. Прије мјесец дана донио је закон који штити његову личност. Ако му неко каже да га не воли, може бити кажњен затвором од шест месеци до пет година. Парламент Српске донио је закон који ја као предсједник, морам потписати. Парламент је усвојио закон, а Шмит је рекао да не могу да га потпишем. Наравно, ја сам то потписао, а ми смо то објавили. Након тога сам пријављен и оптужен, по налогу странца. Наш писац добитник Нобелове награде, Иво Андрић је својевремено врло згодно написао: “Када уђете у БиХ , морате оставити логику по страни”. Ово добро описује тренутну ситуацију.
Тзв. високи представник је прошле јесени преправио изборни закон Федерације БиХ током избора. Шта мислите шта је била сврха овог амандмана?
Да додатно закомпликује ситуацију у БиХ. Он нема овлашћења да доноси било какав закон. Тада је била наклоњена Хрватима, па су је Хрвати прихватили. Муслиманима се, пак, овај амандман није допао, па су кренули против њега и демонстрирали. Онда су коначно прогутали жабу, вјерујући да ће високи представник донети строге законе у њиховом интересу да заузда Србе. За нас је ароганција Американаца и Британаца донекле разумљива, али не разумијемо да је Европска унија, која стално позива на владавину права и поштовање устава, и даље у стању да подржи такве кораке .Још 2005. године Венецијанска комисија – уставно савјетодавно тијело Европске уније – изјавила је да БиХ не може напредовати у процесу приступања ЕУ све док је високи представник присутан у земљи. У међувремену смо добили статус кандидата за члана. Тако је Брисел себи загризао реп.
У овим стварима је веома интересантно да се Брисел понаша као да је предмет америчке администрације.
Наравно, ово у великој мери пољуља наше повјерење у Европску унију.
Узимајући све ово у обзир, гдје видите будућност БиХ за двадесет година? Да ли ће постати чланица Европске уније, да ли ће се подијелити на комаде или ће остати у садашњем облику?
Веома је тешко предвидјети. Прије неколико година изгледало је да је ЕУ одустала од својих планова проширења. Сада се, међутим, чини да покушавају да донекле убрзају процес проширења како би Украјини дали прилику да се евентуално придружи Европској унији. Ово ефективно поништава цијели претходни распоред проширења. Брисел је сада у невољи, јер ако Украјина буде примљена у ЕУ по убрзаној процедури или почну преговори, шта ће бити са БиХ која већ 21 годину преговара, покушава да се приближи ЕУ, а спроводи низ значајних, болних реформи? У међувремену, друга земља добија све за шта смо морали да се боримо преко ноћи. Без обзира да ли ће БиХ остати таква или ће бити примљена у ЕУ, она ће остати несретна, несрећна земља. Изнутра, Босни недостаје унутрашња кохезија. Свако жели нешто другачије.
Земља се тренутно држи на окупу вољом међународне заједнице на челу са Америком.
Не постоје јединствене визије и идеје о одржавању земље на окупу и заједничком кретању напријед. Муслимани желе јединствену БиХ, Хрвати желе да осигурају свој положај унутар земље постизањем одређених уступака, али тиме нису задовољни. И ми Срби смо незадовољни тренутним стањем. Не постоји унутрашња кохезивна снага која може осигурати будућност ове земље.
А шта ви лично као предсједник Републике Српске желите? Придружити се Србији, чланству у ЕУ или да Босна и Херцеговина остане у садашњем облику?
Ми смо дио европског простора. Окружени смо многим државама чланицама ЕУ – од Бугарске до Румуније и Хрватске до Грчке и Словеније, све су то земље чланице ЕУ. Ако БиХ изабере пут Европске уније, и ми смо у томе – под условом да Република Српска може задржати свој уставни статус.
Истовремено, суживот у овој форми, у овој земљи, не видимо као срећу.
Како Мађарска изгледа из Босне и Херцеговине?
Спољна политика неке земље обично зависи од њених унутрашњих услова. Вјерујемо да је Виктор Орбан велики лидер у Мађарској, једини представник здравог разума у данашњем свијету, који америчка администрација покушава да обликује по својим правилима. Мађарска штити сопствени суверенитет у оквиру Европске уније, НАТО-а и других међународних организација и покушава да сачува своје вриједности, традицију и идентитет. Ово је веома важно, јер не говоримо само о идентитету земље, већ и народа. Ако једном народу одузмемо његове вредности, традиције и идентитет, као да смо поништили читаву његову историју. Политика, која је супротна оној Мађарске, покушава да обезбиједи потпуну слободу за појединце, а користи медије да своје принципе гура у јавну свијест. Мађарска има успјешну економску политику, чије резултате можемо видети. Влада има успешну породичну политику, доказ за то је да је Мађарска можда једина земља у којој расте број рођених. И ми то цијенимо.
Пређимо на уплитање Мађара на Балкан. Како видите улогу Виктора Орбана на Балкану и у балканској политици Европске уније?
Развијена и ојачана Мађарска природно показује интересовање за Балкан, јер је то њено природно окружење и има директну везу са Балканом.
Под Орбаном, Мађарска води политику равноправне сарадње, а не доминације.
Нема политичких услова за сарадњу са Мађарском и она се не мијеша у унутрашње ствари других земаља, као што то у посљедње вријеме чине Американци, Енглези, па чак и Нијемци. Мађарска, у непосредној близини Балкана, одлично познаје наш менталитет и историју – не као Њемачка, која се два пута појавила на Балкану у ратним условима, усљед чега су успјели да истријебе половину српског становништва. Регионално знање Мађарске је сасвим другачије. Почетком 1990-их, Геншерова Њемачка је у тренутку признала независност Хрватске и Словеније, постављајући терен за југословенске ратове. Њемачку политику сада видимо као покушај да се освети за своје поразе на Балкану. Они од нас који су – узалуд покушавали да нас десеткују – још увек су ту, покушавају да се освете. Зато су нам послали Шмита, бившег немачког савезног министра, који се понаша као слон у порцулану. Мислим да је важно ово нагласити јер политика Мађарске је директно супротстављена овоме. Она поштује право балканских народа да доносе одлуке у пословима своје земље.
Труди се да помогне и сарађује на било који начин. Знамо да однос са нама ствара проблеме Орбану и Мађарској. Али њихове понуде су најбоље понуде које смо добили од када постоји Република Српска. Зато уопште имамо оптимизма. Да Мађарске нема у нашем региону, не би било здравог гласа у цијелој Европској унији који показује здрав однос према Балкану.
