Предсједник Републике Српске Милорад Додик нагласио је да његово обраћање није позив на побуну, нити пријетња миру, није, како ће неки тврдити, пројекат подјеле, већ је позив на повратак равнотежи и сагласности, Дејтону – онаквом какав је потписан.
“Али, ми смо такође реални. Знамо да је прошло доста времена. Не претварамо се да је БиХ 2025. иста као што је била 1995. године. Зато данас Република Српска износи приједлог, а не захтјев”, појаснио је предсједник Српске у обраћању које Срна преноси у цијелости:
“Предлажемо структурисан, временски ограничен дијалог страна потписница Дејтонског споразума. Дијалог који се не води декретом, већ уз посредовање дипломатије; дијалог који се не одвија тајно, већ уз пуну транспарентност; дијалог који треба да одговори на једно једноставно питање: `Како наредних 30 година мира учинити бољим од претходних?`
Ако одговор на то питање подразумијева измјене Дејтонског споразума, онда хајде да и о томе разговарамо – отворено и искрено, и то користећи инструменте које сам Дејтон предвиђа везано за евентуалне измјене Устава, уз парламентарни договор, комисије са представницима различитих страна и сагласност два ентитета и сва три народа – као што Дејтон и налаже.
Али, одбацимо, једном за увијек, идеју да један страни бирократа, или неки неизабрани савјет, може наметнути уставне промјене без сагласности. И то није мир. То није право. То је колонијализам под маском изградње државе. Све је то превара, лаж.
Дозволите ми да кажем нешто што ће одјекнути на Западу, па и у Вашингтону. Не можемо очекивати да САД рјешавају наше проблеме и не тражимо то од њих. Ми не вјерујемо у трајну зависност, без обзира колико други био велик, не вјерујемо у експерименте изградње државе. БиХ није пројекат, она је Дејтонским споразумом, односно Уставом БиХ, утврђена као заједничка народима који је чине.
Како је предсједник Трамп рекао у свом историјском обраћању прошле седмице у Ријаду: `Рођење модерног Блиског истока није дошло од западних интервенциониста… већ од самих народа тог региона`.
Нека тако буде и овдје. Преузмимо одговорност – не за сукоб, него за дијалог. Будимо генерација која ће обновити слово Дејтона и оставити иза себе Шмитове декрете, лекције из Брисела и неуспјеле експерименте оних који овдје никада нису живјели.
Навео сам у шта вјерујемо и шта одбацујемо, а навешћу и шта предлажемо. Предлажемо сарадњу и партнерство. Ми већ имамо доказане пријатеље и партнере у свијету. Имамо Русију, Кину, Мађарску… Сада тражимо партнера и у Сједињеним Америчким Државама.
Тражимо Америку каква је била – и каква поново може бити – не као противника, не као окупатора, не као арбитра, већ као гаранта мира, партнера у развоју и заштитника нашег суверенитета. Јер управо су Сједињене Државе креирале Устав БиХ на бази амерчког Устава. Сједињене Америчке Државе довеле су нас до Устава БиХ, до мира у Дејтону. Уз то, данашње Сједињене Америчке Државе још од Брисела разумију важност потписаног споразума.
Вјерујемо ријечима потпредсједника Џеј Ди Венса: да су се Европа и Америка уљуљкале у безбједносном оквиру током протеклих 30 година, оквиру који је настао у Клинтоновој ери, који су конципирали они који су тежили да граде државе по свом нахођењу, оквиру који не може да одговори изазовима какве носи наредних 30 година.
БиХ је 1995. године био потребан мир и добили смо га. БиХ 2025. године потребне су реформе — стварне, законите, демократске реформе. А оне подразумијевају повратак основама, темељима који су Дејтон учинили могућим.
У том смислу, отворени смо за дијалог и сарадњу која је заснована на дејтонским принципима и која је корисна за све народе у БиХ; спремни смо да будемо поуздан партнер свима који то желе: Европској унији, Русији и Сједињеним Америчким Државама.
С тим у вези, дозволите ми да се са овог мјеста кратко обратим и Вашингтону. Знамо да су Сједињене Америчке Државе дубоко забринуте због стратешке зависности од кинеских минерала. Знамо да је администрација предсједника Трампа приоритет дала враћању и обезбјеђивању ланаца снабдијевања критичним минералима кроз партнерства са пријатељским државама. Знамо да су САД истраживале могућности сарадње у Украјини, Јужној Америци и Африци — са већим или мањим успјехом.
Зато данас, први пут, јавно изјављујем: Република Српска је спремна да истражи партнерство у области стратешких минерала са Мађарском и Сједињеним Америчким Државама. Спремни смо да подржимо напоре Америке да диверсификује и осигура ланце снабдијевања критичним минералима. Спремни смо да понудимо вриједност. Спремни смо да понудимо транспарентност. Спремни смо да понудимо сарадњу засновану на суверенитету – а не на корупцији, не на рату, не на манипулацији.
Дајте нам слободу, потврдите наш већ постојећи суверенитет, гарантујте дејтонски уговор, нашу политичку самосталност и независност – и ми смо партнери”.
СПРЕМНОСТ ДА СЕ ГРАДИ БУДУЋНОСТ У КОЈОЈ ЋЕ СВИ НАРОДИ НАПРЕДОВАТИ, БЕЗ СТРАНЕ ПРИСИЛЕ
Предсједник Републике Српске је нагласио да у свакој генерацији дође тренутак када народ мора да бира, али не између рата и мира, него између истине и комформизма и указао да је ово тај тренутак.
“Нисмо овдје да рушимо оно што је Дејтон изградио. Задатак нам је да то заштитимо од оних који су заборавили шта је Дејтон. Нисмо овдје да разграђујемо БиХ. Овдје смо да подсјетимо свијет шта она заиста јесте: сложена суверена земља, састављена од два ентитета и три народа. Том земљом се не може управљати декретима, њу може одржати само унутрашњи договор”, нагласио је предсједник Српске у обраћању у Народној скупштини Републике Српске.
“Са овог мјеста позивамо на сарадњу, засновану на равноправности, паритету, сагласности и уставном поретку. Са овог мјеста упућујем и поруку – не само грађанима Републике Српске, већ сваком Бошњаку, сваком Хрвату, сваком Србину, сваком грађанину ове земље: Ми не тражимо ништа што није наше. Само тражимо да нам се наше не одузима!
Спремни смо да градимо будућност у којој ће сви народи напредовати. У којој ће сви ресурси, укључујући критичне минерале, бити искоришћени за развој свих, а не за богаћење појединаца. У којој нико неће бити ућуткиван, и нико неће бити кривично гоњен зато што брани споразум који смо сви потписали.
Саслушајмо једни друге. Разговарајмо – отворено, без стране присиле. И почнимо одмах.
Отпочнимо структурисан и добронамјеран дијалог свих страна потписница Дејтонског споразума са циљем да се вратимо изворном тексту, намјери и структури Дејтонског мировног споразума. Свака евентуална измјена мора бити разматрана и усаглашена искључиво кроз уставне механизме предвиђене Дејтонским споразумом.
Ово није позив на разградњу БиХ. Ово је позив да се врати на уставне основе. Једино сигурно уточиште за све у БиХ је Дејтонски споразум. Да се надогради само у мјери у којој за то постоји сагласност.
Сјетите се када су странци овдје престали да долазе и шта су нам тиме поручили.
Ово је позив да се уважи чињеница да мир није могуће одржати притиском, кажњавањем или декретим, већ искључиво узајамним уважавањем и договором.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да је Дејтонски мировни споразум за Републику Српску више од мировног споразума, он је не само гаранција мира, него и гаранција њених права.
“Свака наша борба за поштовање Дејтона није само борба за права Републике Српске. То је борба за очување мира и Устава БиХ, Републике Српске и спречавање нових сукоба. И ма колико нас због тога нападали, клеветали и лажно оптуживали, ми смо ти који поштовањем Дејтона бранимо мир, бранимо споразум чија смо страна потписница”, нагласио је предсједник Додик у обраћању на посебној сједници Народне скупштине Српске поводом 30 година од потписивања Дејтонског мировног споразума.
“Посебним приликама приличе и посебне сједнице. Ово обраћање посвећено је веома посебном догађају: 30. годишњици склапања Дејтонског мировног споразума.
Дејтонски мировни споразум није био савршен. Није био утопија, већ је био стварн и функционисао је. Тридесет година одржава мир, уваживши не зато што је потврдио Републику Српску, створио Федерацију БиХ и БиХ, него зато што их је препознао какве јесу, са свим специфичностима, сложеностима и са свим разликама.
Колико је Дејтонски мировни споразум значајан за Републику Српску, колико на његовом поштовању инсистирамо, колико је и све што радимо у складу са његовим одредбама, најбоље свједоче двије историјске, потврђене чињенице – Дејтонски мировни споразум је ратификовала Народна скупштина Републике Српске, а дан када је парафиран проглашен је државним празником. Срби и Република Српска славе мир. Са друге стране, овај споразум Федерација БиХ никада није ратификовала. Умјесто дана када је установљен мир, Федерација слави дан када је почео рат.
“У Босни су људи увијек у рату са нечим – са другим људима, са собом, са својим заблудама”, писао је наш једини нобеловац Иво Андрић. А ми смо у Дејтону нашли начин да коначно завршимо тај рат и да се вратимо себи, својим кућама и својим породицама. За Републику Српску, Дејтон је више од мировног споразума. То је не само гаранција мира, него и гаранција наших права.
Да би се окончао рат, Дејтонски споразум је својим Анексом четири, Уставом БиХ, успоставио нови политички систем и тиме, заправо, отклонио узроке рата.
Рат у БиХ није започео због нетрпељивости међу народима, почео је зато што је нарушен принцип равноправности.
Дејтон није био сугестија или декларисана визија. То је уговор којим је утврђен Устав БиХ. Написале су га, усагласиле и потписале све стране, дакле, Република Српска, Федерација БиХ, Србија, Хрватска и нелегитимни Алија Изетбеговић у име некакве БиХ, заправо у име босанских муслимана – Бошњака.
Закључен је уз пуну подршку Сједињених Америчких Држава, Француске, Велике Британије, Русије, Савезне Републике Њемачке, уз асистенцију ЕУ и других партнера.
И током тридесет година, Република Српска је живјела у складу с њим. Поштовали смо га и придржавали се његових одредаба. Чак и кад смо се оштро противили, чак и када смо били нападани, поштовали смо договор који смо потписали јер смо сматрали да смо обавезни том потпису.
И данас, док бошњачки политичари поново инсистирају управо на концепту БиХ који је довео до рата деведесетих година прошлог вијека, ми у Српској чврсто стојимо на бранику мира, бранећи одредбе Дејтона.
Свака наша борба за поштовање Дејтона није само борба за права Републике Српске. То је борба за очување мира и Устава БиХ, права Републике Српске, Републике Српске и спречавање нових сукоба. И ма колико нас због тога нападали, клеветали и лажно оптуживали, ми смо ти који поштовањем Дејтона бранимо мир, бранимо споразум чија смо страна потписница.
Међутим, од 2021. године, тај споразум и мир који је донио — све више се напада. Зато вам се данас обраћам, не у љутини, него са циљем, не са пркосом, него са одлучношћу и са апелом да се поштује закључени споразум на основу ког је БиХ и створена као федерално-конфедерална заједница два ентитета – Републике Српске и Федерације БиХ и три конститутивна народа: Срба, Хрвата, Бошњака/Муслимана, осталих и грађана”.
ПОЗИВ ДА СЕ КРЕНЕ У ДИРЕКТНЕ РАЗГОВОРЕ СА ФБиХ О ВРАЋАЊУ НА ОСНОВЕ ДЕЈТОНА
Предсједник Републике Српске Милорад Додик позвао је данас да се крене у директне разговоре са Федерацијом БиХо враћању на основе Дејтонског споразума.
“Резултат тих разговора био би Дејтон два – нула”, истакао је предсједник Додик у обраћању на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске које Срна преноси у цијелости:
“Дозволите ми да објасним шта то значи, и, што је подједнако важно, шта то не значи. То не значи сецесију, не значи ескалацију, не значи одустајање од мира.
То значи повратак на споразум који је превасходно донио нови уставно-правни и политички поредак БиХ, а тиме и мир. То значи поновно потврђивање да се закони морају тумачити онако како су написани, а не онако како би неки жељели да јесу.
То значи да јасно, мирно и одлучно кажемо да не смијемо дозволити да се уставни споразум изврће и претвори у нешто што никада није ни требало да буде.
Члан 1. Устава БиХ каже да је БиХ састављена од два ентитета – Републике Српске и ФБиХ, и три народа – Срба, Бошњака/Муслимана и Хрвата.
Члан 3. Устава каже да се Устав БиХ може мијењати само ако се ентитети, а не политичке странке усагласе, и то посебним прописаним споразумом.
Ситуација са којом се данас суочавамо личи на дебату коју Американци воде о свом уставу.
Да ли уставни уговор тумачити онако како је изворно написан? Или га третирати као `жив документ` који неизабрани званичници могу произвољно преиначавати? То је суштина наше кризе – не национализам, не сецесија, нити опструкција, већ тумачење.
Ми у Републици Српској смо оригиналисти Дејтона, залажемо се за дословно тумачење Дејтона и поносни смо на то. Зато што је Дејтон функционисао све док нису почели да га, насилно, без овлаштења мијењају. Функционисао је све док га нису преотели.
Функционисао је све док га нису стране, неизабране бирократе и такозвани `градитељи држава` почели третирати као празно платно за своје политичке и пословне пројекте. То није демократија. То није стабилност. И то није мир.
Слично је разложно и јасно истакао и предсједник Доналд Трамп, рекавши да Сједињњене Америчке Државе престају да граде друге државе и престају да одређују како ће други народи живјети. Ако је ово тачно, а јесте, Сједињене Америчке Државе поново су велике.
Данас и ми кажемо: доста је било! Не пријетимо, не бјеснимо. Говоримо истину. Кажемо – вратимо се основама. Вратимо се договору. Вратимо се Дејтону.
ДЕЈТОНСКИ СПОРАЗУМ ЈЕ ЈЕДИНИ МОГУЋ У ОКОЛНОСТИМА У КОЈИМА ЖИВИМО
Дејтонски мировни споразум је рационалан, остварив и једини могућ у околностима у којима живимо и створио је простор у којем сваки народ има своје мјесто, свој идентитет и право на равноправност, нагласио је предсједник Републике Српске.
“Дејтонски споразум није идеалан документ. Идеалних ствари готово да нема у животу. Али, он је рационалан, остварив и једини могућ у околностима у којима живимо”, указао је Додик у обраћању у Народној скупштини Републике Српске које можете прочитати у цијелолсти:
“Да бисмо разумјели шта то бранимо, морамо се вратити самом споразуму који је утврдио Устав БиХ, окончао рат и донио мир.
Дејтонски споразум није идеалан документ. Идеалних ствари готово да нема у животу. Али, он је рационалан, остварив и једини могућ у околностима у којима живимо.
Дејтон је увидио историју, насљеђе, менталитет и односе који су постојали у БиХ. Дефинисао је систем у коме БиХ може да функционише као заједница два равноправна ентитета и три конститутивна народа.
Дејтонски споразум створио је простор у коме сваки народ има своје мјесто, свој идентитет и право на равноправност.
Општи оквирни споразум за мир у БиХ, са својих 11 анекса, потписан у ваздухопловној бази Рајт-Петерсон у Дејтону, Охајо, није био само политички документ. Он је био и остао уставноправни инструмент, основа, темељ БиХ.
Према том спразуму, БиХ чине два ентитета: Република Српска и Федерација БиХ. Сваки ентитет има своју владу, свој правни систем и своје надлежности, право да управља својим народом, територијом и имовином – у миру. `Босна и Херцеговина` изведена је из територије ентитета: 49 одсто Републике Српске и 51 одсто ФБиХ.
Споразум није створио централистичку, унитарну државу. Није захтијевао да избришемо своје разлике. Дао нам је равнотежу, а не доминацију. Дао нам је функционисање, а не фантазију. Дао нам је мир, а не униформност.
Оне који сумњају у то позивам да прочитају Анексе један до десет. Прочитајте Устав БиХ, онакав какав је усвојен у Дејтону. Не тумачења. Не фусноте. Сам текст.
Не постоји ниједна одредба — ниједна — која страном, неизабраном бирократи даје право да инкриминише неслагање. Не постоји ниједна одредба која дозвољава да државна имовина буде конфискована декретом тог бирократе. Не постоји ниједна одредба која Републику Српску своди на подређену административну јединицу. Не постоји ниједна одредба која допушта да једна страна намеће рјешења другој.
Дејтон је федералистички-конфедерални уговор, а не колонијални. Дејтон је прагматичан, а не утопијски. Дејтон је поштовао право народа да управљају сами собом унутар БиХ, а не под њом.
Из тог разлога, себе сматрамо оригиналистима Дејтона. Оно чему данас свједочимо јесте иста идеолошка дебата која се води широм свијета о устава. Да ли га тумачити онако како је написан или га третирати као `жив документ` који се мијења зависно од тренутка и расположења страних сила? Ми у Републици Српској прихаватамо само текст који смо потписали”.
АКО ПОСТОЈИ ПОТРЕБА ДА СЕ ДЕЈТОН МОДЕРНИЗУЈЕ – СПРЕМНИ СМО, АЛИ НЕ ДЕКРЕТИМА ВЕЋ КРОЗ РАЗГОВОРБА
Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да Република Српска не мисли да је Дејтон мртав, да је пропао, већ да је тумачењима измијењен до непрепознатљивости и то од оних који га никада нису потписали и који његове принципе никада нису поштовали.
“То није само наше мишљење. То је став правних стручњака широм Русије, Кине, Европе и Сједињених Америчких Држава. То је реалност која се испод гласа признаје у дипломатским депешама и правним мишљењима. И то је реалност која се сада мора наглас рећи”, нагласио је предсједник Додик у обраћању у Народној скупштини Републике Српске.
“Ми нисмо екстремисти. Ми нисмо опструкционисти. Ми не подривамо Дејтон. Ми покушавамо да га сачувамо. Ми нисмо само потписници овог споразума, ми смо страна тог споразума, његови чувари и заштитници. Ми смо народ који зна шта значи борба за слободу, јер смо је платили најскупљом цијеном – животима наших синова и кћери.
Дејтон је наш оклоп, наша брана и наш штит против свих оних који мисле да ће једним потписом, једном одлуком или једним диктатом избрисати оно што је створено крвљу. Ми не бранимо само своја права, ми бранимо мир, а бранећи мир, бранимо право нашег народа да остане свој на своме, да говори свој језик, да слави своје празнике и да се поноси својом историјом, те да памти и обиљежава своје страдање.
Дејтон није само мировни споразум – он је печат на нашу слободу, он је обећање да Република Српска остаје трајно уткана у овај простор. Ми не бранимо само своју земљу, ми бранимо принципе на којима БиХ може да функционише као заједница равноправних народа.
Придржавамо се оног што је договорено 1995. године. Не прихватамо интервенције неизабраних и непотврђених службеника који ником не полажу рачуне, који нашу земљу третирају као лични пројекат, а у питању је наша будућност.
Ако и постоји потреба да се Дејтон модернизује, ми смо спремни под условом да се то учини на прави начин: не декретима, не притиском, не тумачењима и интервенцијама странаца. Ако се то учини кроз разговор, кроз амандмане, и уз сагласност страна потписница, а не хировима оних који су долазили деценијама касније.
ДЕЈТОН ЈЕ СТВОРИО ПРЕТПОСТАВКЕ ДА БиХ БУДЕ СЛОЖЕНА СУВЕРЕНА ЗЕМЉА, А НЕ ПРОТЕКТОРАТ
Дејтон је створио претпоставке да БиХ буде сложена суверена земља у којој ће одлуке доносити изабрани представници народа, а не протекторат у ком ће народна воља бити потчињена вољи неизабраног и лажног високог представника, указао је предсједник Републике Српске Милорад Додик.
“Све у овом свијету има своју цијену. Они који данас руше темеље Дејтона заборављају да ће се свако наметање вратити као бумеранг. Дејтон је темељ БиХ и мира у њој, а ко тај темељ руши, руши и мир, руши и БиХ”, истакао је Додик у обраћању у Народној скупштини Републике Српске које Срна преноси у цијелости:
“Ако је Дејтон био договор — уставотворни споразум — онда је потребно да се искрено запитамо сљедеће: Ко је прекршио тај договор? Ко је промијенио његове одредбе? Ко је увео некаква правила? Ко је одлучио да написана ријеч Устава БиХ више не важи? Јер, ми нисмо. Нису ни грађани Републике Српске.
Република Српска никада није желела да доноси одлуке у име Бошњака и Хрвата. Никада нисмо хтјели да бирамо њихове представнике. Бањалука никада није жељела да уређује односе у Сарајеву, Зеници или Мостару. Али исто тако, никада нећемо дозволити да они доносе одлуке у име нас. Не зато што смо тврдоглави, већ зато што је то воља српског народа.
Нису чак ни грађани БиХ. Него они који су дошли након потписивања споразума и који су себи дали за право да га тумаче, преобликују и пренебрегавају. А највидљивије лице тог подривања данас је Кристијан Шмит.
Хајде да разговарамо искрено — не без уважавања, него искрено. Шмита никада није потврдио Савјет безбједности Уједињених нација. Према Анексу десет Дејтонског споразума, високи представник мора бити именован и потврђен од Савјета безбједности, а прије тога да га изаберу потписници Анекса десет. То се никада није десило.
Када су Шмита покушали да наметну по сваку цијену, Русија се успротивила. Кина није дала сагласност. Шмит никада није добио подршку у Савјету безбједности. То значи да Шмит није високи представник именован у складу са правом.
Пошто се Шмит не може позвати ни на један међународни споразум, закон или обавезујући акт који би му дао легитимитет, он је обични грађанин који издаје декрете без мандата, без легитимитета и без одговорности. Нажалост, друга уговорна страна то јесте ФБиХ га прихвата само зато што својим диктатом удара на Републику Српску с циљем да је сруши.
Ово није техничко питање. Ово је правна и уставна криза. Од када је стигао 2021. године, што се поклопило управо са повратком Бајденове администрације, Шмит користи самопрокламована овлашћења да одлукама намеће кривичне законе, обуставља финансирање из буџета и пријети изабраним званичницима, и све то без сагласности овог или било ког парламента, овог народа или међународног тијела које би наводно требало да уређује његову функцију.
То није само кршење Дејтона. Ово је кршење свих начела демократске управе. А, ипак, само зато што смо на то указали, зато што смо тражили да се Дејтон поштује — руководство Републике Српске је санкционисано, осуђено, наводно изоловано како они то воле да кажу, и оптужено.
Али, да будемо јасни: овдје није ријеч о једном човјеку. Кристијан Шмит није узрок. Он је лице са плаката. Лице са плаката генерација ‘градитеља држава’ који не дјелују војним средствима, него декретима. Не тенковима, него културом елиминације. Не дипломатијом, него злоупотребом права при чему користе привид легалности да униште суштину права.
Ово чему данас свједочимо није одговорност. То је идеолошко наметање. То је оно што се дешава када страни, неизабрани званичник користи самопрокламована овлашћења да уклони изабране званичнике који се усуде да кажу ‘не’ рушењу међународног уговора. То је оно што се дешава када се демократија третира не као воља народа, него као формалност у сврху испуњавања жеља и ставова оних који се сматрају вишим бићима.
БиХ И МИР НЕ МОГУ ОПСТАТИ НА ЛАЖИ, КАДА БРАНИМО ДЕЈТОН БРАНИМО ГА ЗА СВЕ У БиХ
Када бранимо Дејтон, ми га бранимо за све у БиХ, јер чим се један дио споразума игнорише, сваки дио може доћи на удар, поручио је предсједник Републике Српске Милорад Додик.
“Обраћам се важном поруком нашим бошњачким комшијама, нашим хрватским партнерима, и нашим пријатељима у Сарајеву – оно за шта се данас залажемо није само у интересу Републике Српске. Владавина права, неповредивост споразума и принцип сагласности нису етничка питања. То су универзалне вриједности”, истакао је предсједник Додик у обраћању у Народној скупштини Републике Српске.
“Чим један страни, неизабрани званичник може сам да одређује шта је закон, нико више није заштићен – ни Србин, ни Бошњак, ни Хрват. Зато када кажемо да се морамо вратити основама, ми не тражимо изолацију. Ми тражимо да поново окупимо земљу око изворног завјета – договора који смо сви потписали.
Ако мир треба да траје, он мора бити изграђен на праву, а не на притиску. На сагласности, а не на принуди. На дијалогу, а не на декретима. /Кристијан/ Шмит може да тврди да брани Дејтон. Али свака његова одлука, претходника и овог неизабраног, га је подрила. Зато данас кажемо: вријеме је да будемо начисто, ова уставна криза може да се ријеши само ако се поништи све што је Шмит наметнуо. То је став наше Народне скупштине и наша политика. Ако то није могуће, не тражите да одустанемо од себе.
Вријеме је да Савјет безбједности Уједињених нација гласа о легитимности именовања Кристијана Шмита ‘за’ или ‘против’. Нека га међународна заједница потврди – или одбаци. Смогнимо храбрости да се суочимо са истином. Јер БиХ и мир не могу опстати на лажи”.
МИ НЕ ОДБАЦУЈЕМО УСТАВНУ БиХ, АЛИ ОДБАЦУЈЕМО БЕЗАКОЊЕ ПОД КРИНКОМ РЕФОРМЕ
Предсједник Републике Српске рекао је да оно што данас проживљавамо у БиХ није нешто што је специфично само за нас, већ је дио ширег обрасца који је у новије вријеме присутан у многим демократијама широм свијета.
“Оно што проживљавамо — ова кампања уклањања изабраних лидера, редефинисања правних текстова, делегитимизација народне подршке — дио је ширег обрасца који је у новије вријеме присутан у многим демократијама широм свијета.
Од Бразила до Мађарске, од Румуније до Сједињених Америчких Држава, и да, овдје у БиХ, свједоци смо веома опасне појаве. Новог облика политичког ратовања – културе укидања, која се примјењује не само на мишљење, него и на суверенитет. Агресије неправним средствима — злоупотребе права у циљу остваривања политичких циљева”, указао је Додик у обраћању у Народној скупштини Републике Српске.
“Будимо отворени. Против мене су уведене санкције. Пријете хапшењем. Представљају ме као негативца они који одбијају дијалог, а умјесто тога покушавају да га угуше. Али, нисам ја права мета.
Права мета је народ који ме је изабрао. Грађани Републике Српске. Бирачи који су, на слободним и фер изборима, дали повјерење визији суверенитета Српске унутар БиХ, а не подређености страном диктату.
Дозволите ми да овдје кажем нешто што ће, надам се, чути и наши критичари: Можете ми увести санкције. Можете ме и забранити. Можете покушати да ме стрпате у затвор, што и чините. Можете чак покушати да ме убијете приликом хапшења, али ниједан лидер Републике Српске – ни данас, ни сутра, ни икада – неће се одрећи права на нашу груду, нити ће ићи против оног што је договорено у Дејтону, дакле Устава БиХ.
А ако је то тест ‘погодности’, онда никада нећете имати погодног српског лидера. Никада. Јер овдје није ријеч о мени. Овдје је ријеч о мандату народа. Овдје је ријеч о демократији.
Демократија не значи да се морамо сложити са Бриселом. Демократија не значи прихватање најновијег тумачења неког неизабраног изасланика. Демократија не значи уклањање изабраних лидера зато што су `незгодни`. Ја сам изабран. Влада је изабрана. Народна скупштина је изабрана. Овдје се уништава право да се бранимо.
Зато, уз уважавање, поручујем нашим пријатељима у ЕУ и свакој амбасади која је више времена провела писајући саопштења за јавност него читајући Дејтон: ви не одређујете нашу демократију. Наш народ је одређује. Кажемо им: читајте Устав БиХ, нисте ви дужни да га тумачите нити је то икада било који високи представник, а поготово не овај лажни.
Дозволите ми да још једном јасно поновим: Ми не одбацујемо БиХ, ону уставну, уговорену, не пријетимо миру. Не позивамо на једностране потезе или отцјепљење.
Ми само одбијамо да живимо у систему у којем уговор који смо потписали мијењају други, а посљедице испостављају и намећу нама. То нама, као народу, наноси егзистенцијалну штету. Ми кажемо `не`, али не миру, него безакоњу под кринком реформе. Ми кажемо `не` наметању, а желимо сарадњу, нећемо наметања која се називају демократским, а немају никакав демократски легитимитет.
Ми вјерујемо у дијалог. Зато и позивамо на дијалог. Вјерујемо у Дејтон. Зато га и бранимо. И вјерујемо у демократију. Зато се не бојимо да говоримо. Свијет се не може уређивати тако што ће се ућуткивати они који мисле другачије.
БиХ се не може стабилизовати брисањем аутономије једног од њена два оснивачка ентитета. А наша будућност не може се градити на идеји да је само један политички став прихватљив – онај који је одобрио неизабрани и правно непотврђени страни званичник.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да у БиХ тренутно није ријеч о европским вриједностима, чак ни о Дејтону, већ је ријеч о борби за контролу над стратешким природним ресурсима на европском континенту.
“Говорили смо о Дејтонском споразуму. Говорили смо о Шмиту самозванцу. Говорили смо о демократији као начелу, а сада да проговоримо о стварном питању које се налази у самом средишту ове олује: земљишту, имовини и ресурсима испод површине”, рекао је Додик у обраћању у Народној скупштини Републике Српске које Срна преноси у цијелости:
“У посљедњих неколико година, обимна геолошка истраживања потврдила су оно што смо дуго наслућивали – Република Српска лежи на огромним резервама критичних минерала, укључујући литијум, бор, стронцијум, натријум и калијум. То нису обични минерали. Они вриједе 100 милијарди долара. То су стратешки ресурси. Неопходни су за електрична возила, одбрамбене системе, складиштење енергије и напредне технологије — код нас, у Америци, у Европи и широм свијета.
Посебно су значајна наша налазишта у лопарском басену, који је један од најперспективнијих неискоришћених лежишта литијума и бора у Европи, ако не и у свијету. Али, за разлику од других локација које се суочавају са ратом, нестабилношћу или отпором локалног становништва, ми имамо геолошки потенцијал, друштвену стабилност и политичку вољу да их одговорно развијамо.
Запитајте се: Зашто се Кристијан Шмит појавио 2021. године управо у тренутку када су геолошки стручњаци потврдили ова налазишта? Зашто је, након година такозване неутралности, покренуо кампању криминализације Закона о имовини Републике Српске, обуставио финансирање из буџета наше странке и запријетио нашим институцијама? Зашто хоће канцеларију у Сарајеву која би управљала ресурсима? Зашто толика журба, толики очај, да се власништво над имовином и ресурсима пребаци са ентитета на Сарајево?
Одговор је једноставан: минерали значе новац, минерали значе моћ и развој. Овдје се не ради о уставној реформи. Овдје се не ради о европским вриједностима. Овдје се чак не ради ни о Дејтону. Ово је борба за контролу над стратешким природним ресурсима на европском континенту. Ради се о отимачини. Упитајте се у чему је разлика између колонијалних владара некада и сада. Не знам да она постоји.
Да будем сасвим јасан: Република Српска се не противи сарадњи. Република Српска се не противи развоју. И свакако нисмо против тога да корист од ових ресурса подијелимо са нашим партнерима.
Вјерујемо, и данас то потврђујемо, да ова минерална богатства треба да користе свим грађанима, без обзира на националну припадност, политичку странку или мјесто пребивалишта у Републици Српској, али оно што не можемо прихватити јесте систем гдје власништво треба да буде одузето нашим институцијама декретом страног, неизабраног званичника – супротно Дејтону; гдје овај лажни Шмит дјелује као агент за некретнине у интересу својих ментора који би за ништа добили све и гдје се ниво БиХ, формиран у Дејтону ради координације, инструментализује као средство за стицање власништва, а ради извлачења богатства од народа који живе на тој земљи.
То није развој. И то није мир. То је очигледна превара, безочна експропријација.
А ниједан народ, ниједна демократија то неће и не би прихватили.
Предсједник Републике по Уставу је дужан да штити Републику Српску. Ја то радим 24 часа, седам дана у седмици.
Стога, договоримо оквир који поштује дејтонску структуру, уставне надлежности ентитета које је чланом 3.а прецизирао Устав БиХ – Правни поредак и надлежности институција: а) Све владине функције и овлаштења која нису овим уставом изричито повјерена институцијама БиХ припадају ентитетима.
То треба да учинимо на исправан начин. Не на Шмитов начин. Јер ми вјерујемо у партнерство, али само у оно које почиње поштовањем права и сагласности”.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је данас у Бањалуци да српском народу и нареднх деценија мора бити обезбијеђена слобода, слога и сачувана Република Српска.
“Вјерујем да можемо опстати на начин да се држимо основних постулата о којима сам говорио. Ово је резултат личног дугогодишњег политичког искуства као изабраног представника народа”, рекао је Додик у обраћању на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске.
Додик је нагласио да ће други бити јаки онолико колико им Република Српска дозволи.
“Зато, вратите снагу Народној скупштини Републике Српске, јер нема мање или више важне теме. Све теме су важне”, рекао је Додик.
Он је нагласио да је судбина српског народа у одговорним појединцима и институцијама Републике Српске.
“Оно што морамо обезбиједити народу јесте достојанство, али и да буде сачувана љубав према другима. Волим српски народ, јер не мрзи друге”, рекао је Додик.
Предсједник Републике Српске је напоменуо да се истрајно бори и за себе и да неће одустати.
“Генерације многих политичара су биле прогањање и зато сам поносан на моје сараднике и све вас, на предсједника Народне скупштине Ненада Стевандића и премијера Радована Вишковића. Сви ви, упркос изазовима с којима се суочавате, не одустајете од идеје”, закључио је Додик.
Посебна сједница Народне скупштине Републике Српске настављена је расправом, по хитном пострупку, о Приједлогу закона о финансирању политичких организација.
Посланици ће разматрати и именовање вршиоца дужности главног ревизора и замјеника главног ревизора Главне службе за ревизију јавног сектора Републике Српске.
