Резолуција Бундестага, слање војника, Кристијан Шмит, разлози су због којих је српски члан Предсједништва Милорад Додик ставио вето на агреман њемачком амбасадору у БиХ.
О његовом Приједлогу сутра расправља Народна скупштина. Циљ је, каже, указати да њемачка политика не смије да крши Дејтонски споразум и укида статус Републике Српске. СДС и ПДП већ су се изјаснили да неће подржати вето. Ако сутра и не буде двотрећинске већине за потврду угрожености ентитетског интереса, Додик каже да ће Парламент Српске донијети закључке.
Одбацујемо Резолуцију Бундестага и мијешање званичног Берлина у унутрашње ствари Републике Српске и БиХ. И ово ће бити приједлог закључка о којем ће се такође, осим вета на агреман њемачком амбасадору у БиХ, изјашњавати посланици Народне скупштине, каже српски члан Предсједништва Милорад Додик.
За разлику од одлучивања о угрожености ентитетског интереса, за закључке неће бити потребна двотрећинска већина. На овим питањима, када је ријеч о националним интересима, нема повлачења и дневне политике поручује Додик.
– Да се престану да мијешају у унутрашње ствари и да их позивамо на партнерство које је на уважавању не подаништву. Ја имам обавезу кад оцјеним угроженост виталног националног интереса и ја то радим. Оно што хоћу да кажем да нас не могу тамо прегласавати и да афирмишем НСРС као мјесто коначне одлуке – рекао је Додик.
Опозиција најавом да угрожавање ентитетског интереса на овом питању неће подржати сматра Додик, показује поданичку политику или неразумијевање тренутне политичке ситуације.
– Док се ја у овој години два пута састајем са Путином уз забране Запада, сад идем опет за који дан, овдје опозиција прима Шмита који је нелегалан. У политици је веома важно имати карактер. Ако ниси спреман да се бориш за свој статус до краја, без оклијевања онда ниси за то да водиш народ – истакао је Додик.
Подсјећамо да се посланици СДС-а и ПДП-а нису изјашњавали у НСРС када се између осталог гласало о санкцијама Русији нити о закључцима о враћању надлежности Републике Српске. Нису ни о војној неутралности, а сада се позивају на важност неутралне политике.
