Вратио сам се из Москве, из града у којем је Република Српска препозната као поносан, достојанствен, чврст и искрен међународни актер. И тамо, на Црвеном тргу, стајао сам раме уз раме са онима који знају шта значи борити се и гинути за слободу. Република Српска је дочекана као пријатељ, а ја сам поносан што сам био под њеним именом, што је Република Српска имала своје мјесто међу онима који су се борили против фашизма и који данас стоје уз истину.
Совјетски Савез је поднио незамисливе жртве. Више од 27 милиона људи страдало је током Другог свјетског рата. Да, 27 милиона. То је већи број жртава него што су забиљежиле Сједињене Америчке Државе, Велика Британија и Француска заједно. То је број који свједочи о томе колико су Руси платили цијену слободе свијета. Гледајући ту параду, сјетио сам се тих жртава. Сјетио сам се да без њих можда не би било ни данашње Европе, можда не би било ни слободе какву данас узимамо здраво за готово.
А шта је са Србима? Гдје је данас мјесто Срба у тој борби против фашизма? На простору бивше Југославије је у периоду 1941-1945. године страдало око 1.027.000 људи, од којих су Срби чинили највећи дио. У том крвавом билансу, српска борба била је несаломива, а жртве несагледиво велике. И док се говори о доприносу великих сила, о храбрости младића из Сједињених Америчких Држава који су гинули на фронтовима, не смијемо заборавити да је српски народ поднио терет који се мјери не само у стотинама хиљада мртвих већ у читавим уништеним породицама, спаљеним селима и затртим коријенима. Америка је у борби за слободу изгубила 400.000 војника – херојски допринос који треба поштовати и запамтити. Али Србија и српски народ платили су ту слободу у крви и сузама милиона невиних. Срби су једини народ уз Јевреје и Роме који је био жртва индустријског и садистичког убијања у логорима НДХ. То је жртва која се не смије заборавити и која је темељ данашње Европе.
И док сам био тамо, међу онима који знају шта значи борити се и гинути за слободу, осјетио сам и снагу пријатељства које Република Српска има са онима који су остали вјерни истини. Два од три највећа свјетска лидера – Владимир Путин и кинески предсједник Си – показали су да су искрени пријатељи Републике Српске. И у времену када свијет пролази кроз велике промјене, које се могу мјерити само са онима након побједе над нацизмом, Република Српска има пријатеље на јаким мјестима. Пријатеље који знају шта значи борити се против хегемоније, против прекрајања историје и истине.
Ревизионизам није само опасност по историју – то је опасност по садашњост и будућност. Јер ако дозволимо да се истина промијени, шта нас спречава да поново постанемо жртве? Ако се историја прекраја, онда жртве постају џелати, а ослободиоци постају злочинци. Зато данас, са овим искуством из Москве, поручујем: Нећемо заборавити. Нећемо дозволити да нам отимају истину о нашој борби против фашизма. Нећемо заборавити 27 милиона Руса и стотине хиљада Срба који су положили животе за слободу.
Поносан сам што Република Српска данас стоји уз Русију, раме уз раме, у борби против заборава. Поносан сам што смо ми, потомци оних који су поразили фашизам, данас овдје да бранимо истину од лажи и сјећање од заборава.
Нека је вјечна слава свим херојима Великог отаџбинског рата и Другог свјетског рата. Нека је вјечна слава руским и српским борцима који су свијету донијели слободу.
Јер они су дали животе да би свијет био слободан. А на нама је да осигурамо да њихова жртва не буде узалудна.
