Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је данас у Бањалуци да је Невесињска пушка била догађај који је одредио политичку судбину Балкана.
Додик је истакао да је слобода светиња српског народа, која је ојачала у перцепцији и вољи Срба.
Он је нагалсио да је историјски значај овог догађаја велики и да га заједно обиљежавају Српска и Србија.
“За вријеме Отоманске империје и потчињавања наших простора, које је трајало око 400 година, Срби су само у БиХ дигли око 140 устанака”, рекао је Додик на конференцији за новинаре.
Он је позвао вјерујући народ да дође на обиљежавање овог догађаја у недјељу, 6. јула, у Невесињу.
Централна манифестација обиљежавања 150 година од Невесињске пушке биће одржана у недјељу, 6. јула, у Невесињу.
Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.
То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.
Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.
Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружње код Невесиња.
