Пише: Милорад Додик
Република Српска је још увијек опредијељена за пуноправно чланство БиХ у ЕУ, што смо показали подршком усвајању закона из 14 кључних приоритета. Отварање преговора је значајан корак према том циљу, али за разлику од многих у Федерацији БиХ, сматрам да тај корак треба да направимо када за то будемо спремни ми у БиХ, али и наши партнери у ЕУ. У ту причу не треба да улазимо стихијски и на вересију, како политичари у Сарајеву заговарају.
У преговоре с ЕУ можемо када сви у БиХ прихвате двије ствари. Прво, да о свему можемо одлучивати без странаца. Друго, да се у пракси види како је Сарајево одустало од опструкција учешћа Републике Српске у процесу ЕУ интеграција у њеном пуном капацитету, у складу с Уставом и Дејтонским мировним споразумом.
Када је у питању спремност ЕУ, за разлику од министра Конаковића, који је махао писмом подршке седам министара спољних послова ЕУ отварању преговора, и којем се привиђа малигни руски утицај због којег ћемо отворити преговоре, немам намјеру да обмањујем ни домаћу ни европску јавност. У том Конаковићевом писму вересије недостаје 20 потписа других чланица ЕУ. Што значи да ЕУ у овом тренутку нема сагласност о БиХ, а по мојим информацијама, ни о Украјини и Молдавији.
У том смислу, уколико заиста држимо до чланства у ЕУ, питање отварања преговора, због нас у БиХ, али и због ЕУ, морали бисмо оставити за период након што ЕУ у децембру донесе неке стратешке одлуке шта жели од себе и шта нуди кроз проширење, али и за период након избора за Европски парламент и Европску комисију, на љето наредне године. С новом гарнитуром у ЕУ и уз напредак у спровођењу 14 приоритета у БиХ, можемо разговарати о овом важном кораку као озбиљни партнери.
