Пише: Милорад Додик
Говор америчког амбасадора у Босни и Херцеговини (БиХ) Мајкла Џеј Марфија пред Босанскохерцеговачко-америчком академијом наука и умјетности показао је арогантно непоштовање суверенитета и самоуправе БиХ и неповредивости Дејтонског споразума.
У свом говору Марфи каже да Сједињене Државе виде Дејтон “као почетну тачку – темељ који треба надградити – а не, као што га неки у Републици Српској приказују, циљ сам по себи”. Ово је признање да Сједињене Државе настоје да трансформишу политички систем успостављен Дејтонским споразумом, те да Дејтон не третирају као обавезујући споразум, већ као привремену мјеру.
Република Српска не третира Дејтон као “циљ по себи”. Напротив, Република Српска третира уставни поредак успостављен Дејтонским споразумом као оно што јесте – утврђено право и доказано средство за очување мира, стабилности и демократске власти у земљи са три дубоко подијељене етничке групе оптерећене вишевјековним конфликтом. Напредак БиХ није угрожен дејтонским уставним системом, већ безобзирним покушајима његовог поткопавања.
Супротно Марфијевој тврдњи, демократски уставни систем створен Дејтонским споразумом је огроман успјех. Грађани у БиХ уживају све грађанске слободе. Од потписивања Дејтонског споразума до данас није било значајнијег међунационалног насиља у БиХ.
Иако политику у БиХ одликује раздорна реторика – као и у најотворенијим демократијама – разлике се рјешавају мирним путем и у складу са законом. БиХ се обновила и опоравила од рата, придружила се Савјету Европе, а крајем прошле године постала је званични кандидат за чланство у ЕУ. БДП по глави становника у БиХ се више него учетворостручио између 2000. и 2018. године и наставља да расте, осим током најгорих мјесеци пандемије ковида.
Марфи је изјавио и сљедеће: “Интервенција никада није прва мјера, али искрено, међународна заједница је често превише стрпљива и толерантна према опстреперним политичким лидерима који намјеравају да остваре уске политичке интересе на рачун народа”. Називање лидера у БиХ “опстреперним”, што Oxford Languages дефинише као “онај који је бучан и тешко се ставља под контролу”, одаје да Марфију код одређених лидера смета одбијање да кротко извршавају његове налоге. Његове изјаве у том погледу су запањујуће због надменог и опасног недостатка поштовања према демократским процесима других земаља – као да је политика САД управо да интервенишу и свргну сваког страног лидера за ког Марфи сматра да га је тешко контролисати.
Марфи имплицитно пријети неодређеним мјерама против лидера који “намјеравају да остваре уске политичке интересе”, као да би то било необично понашање политичара. Лидери на свим нивоима управе у БиХ демократски су изабрани – као и сви лидери током више од 27 година. Ни Марфи ни било који други странац нема право да одлучује ко ће или неће бити на руководећим позицијама у БиХ. Инсинуирати супротно врхунац је неоимперијализма.
Марфијев говор представља наставак упорног, флагрантног кршења његове “дужности да се не мијеша у унутрашње ствари” државе пријема према Бечкој конвенцији о дипломатским односима. То је још један примјер навике да издаје непристојне, пријетеће увреде БиХ и њеним грађанима, да бирачима у БиХ говори шта је њихов интерес, како би њихова политичка тијела требало да владају и ко им могу бити лидери. Овакве арогантне увреде су, у најмању руку, крајње непристојне за једног дипломату, али, нажалост, таква увредљива ароганција обиљежила је цијели Марфијев мандат.
Република Српска је опредијељена за Дејтонски споразум, укључујући уставни поредак БиХ, и наставиће да ради на вјерном спровођењу Дејтона – ако треба и опстреперно – како год то Марфи назвао.
