РАЗГОВАРАЛА: Невена Станојевић
На протеклим изборима у Србији отворено сте подржали листу “Србија не сме да стане”. С обзиром на изазове које српски свијет очекује наредне и у годинама које ће услиједити, зашто сматрате да је политика коју спроводе Александар Вучић и СНС добра опција?
ДОДИК: Из практичног искуства које имамо. Политика је једна реалност и то није имагинација како је неки виде. Политика се увијек своди на игру моћи, доказивање одређене моћи, да ли нешто можете или не, да ли хоћете или не. Политика Александра Вучића била је усмјерена ка разумијевању позиције Републике Српске, у значајном обиму, и у максималној помоћи коју смо могли да очекујемо с те стране, подршци за пројекте које смо овдје остварили.
Једнако тако и нама је пружена прилика да кроз испоруке електричне енергије у тренуцима када је то за Србију било важно и покажемо своју способност за тако нешто, без обзира што смо могли имати комерцијалнију продају те струје на неком другом мјесту. Дакле, једна интеракција у којој се добро разумијемо. Политика Александра Вућића је већински подржана у Србији. Ми нисмо они који могу дефинитивно утицати на опредјељење грађана Србије, нити да у крајњој инстанци изаберемо онога кога ми хоћемо. То бирају грађани Србије и на тај начин треба да поштујемо чињеницу да су грађани Србије изабрали СНС и Вучића и дали му снажну подршку. Драго ми је да смо били дио тога, ми који смо имали право да гласамо, и да на тај начин покажемо приврженост јакој и стабилној Србији, за шта смо и те како егзистенцијално заинтересовани и рачунамо да она може да буде громобран за неке наше проблеме.
Дестабилизована Србија с нејаким политичким лидерима може бити озбиљна штета за Српску, до момента да такви нејаки буду креатори њеног уништења. Видјели смо на крају кроз ове изборе, а и након избора, начин на који нас посматра један дио те политичке сцене у Србији, понижавајуће, на начин да смо им нешто криви, да их нисмо достојни и много другог.
Ми волимо Србију и не радимо против Србије. Фантастичан је осјећај бити дио већинске Србије, а та већинска Србија је окупљена око Александра Вучића.
Поменули сте већ гласаче из Републике Српске и реакције на такво стање у Србији, односно усмјерено од дијела опозиције у Србији. Гдје видите главне узрочнике такве врсте анимозитета једног дијела српске опозиције према гласачима из Републике Српске и БиХ?
ДОДИК: Оно због чега сам поносан на наше људе је да се нико не правда. У Републици Српској има укупно 35.000 људи који имају право гласа, од тога 14.000 има право гласа у Србији по основу некретнине или нечега другог. Дакле, право да Срби из Српске гласају дато је законима Србије. Нисмо ишли тамо као каубоји. Тамо као каубоји иду само Американци, не идемо ми. Идемо у складу са законом који каже да имамо право да гласамо.
Од тих 14.000 отишло је да гласа не више од 9.000 на локалним и општим изборима, и то у читавој Србији. По неким прорачунима не више од 3.000 је гласало у Београду. То је испод нивоа статистичке грешке што се тиче бројева у самом Београду. Од тог минималног учешћа они су хтјели да баце максималну љагу на српски народ из Републике Српске. Заиста не постоји никаква повезана логика, само нешто што може да буде трик, блеф, да искажу нешто што апсолутно није истинито.
Дакле, ти људи у складу са законом ако имају некретнину и ако се то води на њих, имају право да гласају и на локалним изборима без обзира на то што живе, рецимо, у Бањалуци. То је законско рјешење које је донијела власт прије Вучића, а они који нас сада нападају, они су издајници те власти, нападају своје неваљало рјешење.
Нисмо ниједног тренутка хтјели да наметнемо или нанесемо зло Србији. Сада је њихова љутња на гласаче из Српске потпуно неоправдана. У предизборној кампањи, у свом дјеловању прије избора, нема какве бљувотине и гадости нису рекли о Српској; од тога како смо направили геноцид, како треба да идемо у Сарајево и да тамо рјешавамо своје проблем. Како смо прљави, зли и да не могу да нас гледају, да је њихов комодитет урушен зато што постојимо ми… Све је то нетачно и могу да пристанем да је то перцепција једног дијела људи, али тај дио људи је маргиналан у Србији, није она Србија која је већинска, народна, српска.
Они нису Срби, они су то негдје по рођењу, а то користе само због политике. Иначе, да није политике, они би били неки марсовци. Они мисле да су припадници неког либералног свијета у коме је, ето, важан појединац. Ја не могу да вјерујем да су то политичари који рачунају на подршку Србије. Они морају да знају да је милион и по људи у Србији по различитим основама везано за Српску. Послије грађанског рата овдје значајан број људи отишао је према Србији. Замислите каква је то промашена политичка прича. Они су нашли да нас квалификују таквима неваљалима и тиме одмах губе то гласачко тијело које гласа тамо у Србији.
Како је могуће да будете политичар с таквим глупостима? Како очекујете да ћете имати подршку? Од кога? Од Американаца? То већ имате, нисте морали ићи на изборе, од оних из Брисела. Да ли вам то помаже да будете власт? Помаже вам да будете трајна опозиција. И овдје у Српској и у Србији комотно се може развити једна политичка категорија, а то је трајна опозиција. Јер и ова наша и она у Србији су трајне опозиције, никад неће доћи на власт.
Да ли је то сада неко доминантно мишљење или се та перцепција код одређеног дијела опозиције у Србији јављала и раније? Рекли сте да сте живјели у Србији, да ли је постојало такво мишљење тада?
ДОДИК: Наравно, то је оно што се зове круг двојке или друга Србија, трећа Србија. Увијек је било таквих. Имате Соњу Бисерко и те такве, неке сподобе које ходају. Замислите колико је то реално и рационално, она дође у Сарајево и узме Мирка Пејановића и разговара о проблемима Срба у БиХ. Онда каже ми смо, ето, разговарали. Шта сте разговарали? О чему причаш? Хајде забиј се тамо, имаш шта добијеш од европских и америчких фондова па ради, уживај, троши те паре. Да ли те неко пита нешто? Видиш да ништа не можеш да прођеш. Колико пута се залијећеш, покушаваш, не можеш. Шта хоћеш? Ми смо, као, лоши што не разумијемо њу. Што бисмо њу разумјели? Ко је то, шта је то?
Сада ћемо инсистирати на томе да нама Србима овдје буде додијељено аутоматско држављанство Србије. Један кључни разлог, који не желим да кријем, је због тога да нам се да право да гласамо да такви не би прошли у Србији, ови који нас сада нападају.
Било је говора и о мјестима у парламенту.
ДОДИК: То подразумијева тако нешто, али тражимо да се да аутоматско држављанство и онда смо ми ти који чувајући Србију чувамо себе.
С обзиром на то да нам се ближи крај 2023, из Вашег угла, шта је оно што је обиљежило протеклу годину?
ДОДИК: Већ 20 година сам предсједник Републике, предсједник Владе, члан Предсједништва БиХ, и све године су готово исте. Стална борба за боље, да очувамо наша права, побољшамо социјално и економско стање наших људи. У овој години смо успјели да очувамо нашу економију и институције. Сматрамо да је то успјех. Очували смо наш буџет, били ефикасни, очували институције и нисмо изгубили ниједну надлежност. По том свему, можемо рачунати да је она била успјешна.
Српска је одржала своју економију и буџет без обзира на то што је ова година била доста изазовна и што су наши непријатељи, какав је амерички амбасадор у Сарајеву, схватили да је то прилика да нам што више загорчају живот. Све је то прошло. Све лажи које су говорили у мају или априлу како ћемо пропасти у шестом мјесецу сада се претварају да ћемо пропасти 2026. године.
Нећемо пропасти зато што ту неће бити Марфи. А и да је он ту, не бисмо пропали. Свакако, ради се о олако датим процјенама. Српска има стабилне финансије, има стабилан буџет и на овом нивоу економије има раст, најмање је задужена земља у окружењу.
Наша укупна задуженост је испод 40 посто, а јавни дуг је 34 посто. У овом тренутку имамо највећи број запослених икада. Имамо проблем с радном снагом у одређеним секторима, као што су грађевинарство и пољопривреда. Људи не желе да раде или имају неке боље послове и могу да бирају.
Значи, наш извоз је највећи којег смо имали, покривеност увоза извозом је око 90 посто. Наш домаћи производ је четири пута растао у односу на 2000. годину. Сад је наш домаћи производ преко 15 милијарди КМ.
Наравно да у Српској има и оних који тешко живе, али нема богате земље на свијету која нема људе који тешко живе. Мени је то жао, али ми смо социјално одговорна земља и увијек смо реаговали. И наредне године треба да препознамо и помогнемо тим категоријама људи. Неко је из овог или оног разлога, да не улазим, довео себе у неку тешку ситуацију.
Наравно да нас дотичу и кризе које се дешавају. Ништа нас није мимоишло, од глобалне кризе 2008. године, гдје су банке пооштриле своје услове, нама онемогућиле развојне пројекте, до поплава 2014. године, суша, па све до короне. Онда сукоб у Украјини, који дестабилизује економију. Показали смо да знамо да управљамо земљом у кризи, глобалној кризи. И опет подржавамо политику плата, политику пензија, повећање пензија. Сад иде девет, десет посто за јануарску пензију. У овој години су повећане пензије. Имате пензионере који нам кажу: “Хвала вам за ово све што радите”, а онда се појави неко из опозиције и каже нешто не ваља.
Кључно је питање пензионера, ако они кажу да је у реду. Наравно, требало би да имају мало више новца, али оно што можемо чињеница је да то редовно чинимо. Ставили смо да се пензије аутоматски повећају сада када се повећају плате. Рећи ћи вам да сам 1998. године дошао на мјесто премијера, да је укупан фонд пензија на годишњем нивоу био девет милиона и 800.000, а данас је милијарду и шесто милиона КМ.
Наставили смо инвестиције. У овој години Српска је имала 500 милиона КМ више инвестиција него претходне године. Боримо се да ријешимо капиталне пројекте, као што је даља повезаност ауто-путем према Бијељини и према Србији. Они који путују на том правцу, могу да виде да се одвијају радови на дијелу пута од Раче до Бијељине и од Шамца према Брчко дистрикту.
Договорили смо изградњу те дионице између Бијељине и Брчко дистрикта. Ове године смо веома интензивно радили на томе да подстичемо људе који желе да улажу и зато ових 500 милиона КМ више. Примјећујемо значајан интерес инвеститора из западне Европе. Још да нам муслимани нису зауставили изградњу гасовода из Србије, да можемо да понудимо Бањалуци, Лакташима, Приједору, Модричи и осталима јефтинији гас као енергент, данас бисмо овдје имали општу експанзију, не бисмо имали људи да их запослимо. Међутим, муслимани су спријечили да дођемо до тог гаса и сада нам елиминишу једну озбиљну предност коју смо могли да имамо, а то је јефтин руски гас, јер смо својом политиком довели до тога да нам Руси држе гас на најјефтинијем нивоу. Муслимани кажу да не можемо проћи испод Дрине и ми немамо гасовод.
Значи, инвеститори са Запада не препознају Републику Српску као извор нестабилности?
ДОДИК: Сваки дан пролазим, у мом крају раде се три фабрике. Један је словеначки инвеститор “Искра”, у Маховљанима, близу аеродроме, гради се фабрика која ће запошљавати 450 радника, у Александровцу се прави фабрика која ће запослити 950 радника а недалеко одатле један италијански партнер гради фабрику која ће имати 35.000-36.000 квадрата простора. Они виде предност у Српској и улажу овдје. У Дубици имате ситуацију да је 700 људи запослено у везионици коју је италијански привредник купио у стечају и дигао. Има ових што јаучу и говоре нема ништа, зато што ништа не виде, или не знају.
Нама се сада појављује проблем дефицита радне снаге, а опет имате оне који су на бироу и ништа не раде. Овдје смо дошли у ситуацији да људи бирају посао.
Ако је човјек у стању да ради, онда ће прихватити сваки посао. Можда тежак да, знам шта је пољопривреда и како је тешко радити, али већ сљедеће године вјерујем да нећете моћи наћи никог испод 100 КМ дневнице да ради у пољоприведи.
У којој фази су разговори са социјалним партнерима, Ваш приједлог је минимална плата од 1.050 КМ?
ДОДИК: Да, рекао сам да то треба да се уради, али да у просјечној плати буде и топли оброк, и регрес, и путни трошкови и да плата буде то све, а не да буде одвојено. У сваком случају, тиме сам хтио да поставим границу у којој треба да се синдикати и послодавци договоре с Владом, уколико се не договоре, ми ћемо сјести и видјети шта је реално.
Вјерујем да је то неопходно. То прави нове проблеме и послодавцима, знамо, али с њима ћемо сјести и покушати да видимо како помоћи гранама које су оптерећене повећањем. Али, моја логика била је да се кроз процес раста плате помогне обичним радницима.
Познат је и Ваш став када је БиХ у питању…
ДОДИК: Сматрам да је Српска у стању одличне шансе, одличне кондиције. Српска је она земља која на свако питање има одговор, ја сам прецизан, Шмит је лажан, нема санкција Русији, не желимо БиХ која није уставна, не муљамо ништа, јасни смо. Тачно знамо шта радимо.
Што се тиче БиХ, у њу више нико не вјерује осим ових неколико плаћеника као што су амерички амбасадор, тај неки лажни Шмит и остали. Као што су некада платили Педија Ешдауна, што су му дозволили да купи за 100.000 КМ кућу на Јабланичком језеру од муслимана, а кад је одлазио тим истим муслиманима продато је за три милиона КМ. У сваком случају, и данас се то дешава. И видјећете када прође вријеме да ће се за оним Марфијем вући репови новца који је узео одавде, бар тако претпостављам, а Шмит лопатама покушава да себи обезбиједи неки новац и спреман је да то уради.
Ми га не уважавамо па му не дајемо ништа, уважавају га муслимани па одатле вјероватно црпи новац. Ми смо увијек јасни, у Српској нема ништа нејасно.
Често сте знали наглашавати да се видите као први предсједник самосталне Републике Српске. Гдје је Српска данас на међународном плану и да ли је дошло то вријеме?
ДОДИК: Јадни су они људи који немају амбиције. Каква би била моја улога да сам неки предсједник који чека да ми прође мандат, да се извозам аутима, авионима. Све ми то на врх главе стоји. Ако не стављате циљеве који су испред вас па трчите за њима, онда је бесмислено. Увјерен сам да БиХ нема шансе, да је то планетарни промашај и да у том погледу нема никакве шансе да она опстане. На данашњи дан више има шансе бивша Југославија него ова БиХ. Ту још постоји мало притисак странаца. Научени кроз ону кризу распада бивше Југославије, свидјело им се да дође амбасадор који је нико и ништа у својој земљи па да управља неком туђом земљом, то није мало, егзотично је, али прође то.
У години која долази Марфи ће отићи. Ко се сјећа ко је овдје био амерички амбасадор прије 10 година? Нико. Тако ће и он отићи на гробље политичке историје. Овдје се нешто мучимо ми с њим, један лажљивац који дође овдје, као на улици сакупи људе и пита како су, наши људи културни кажу добро, каже ево разговарао сам с људима у Српској.
У Републици Српској ти као амбасадор треба да разговараш с онима који су представници народа, а ти представници неће с тобом да разговарају. Е, то је твој пораз и неуспјех. Не можеш да очекујеш пажњу народа којем желиш да нанесеш зло. А он је опште зло. Кад се појави Марфи, то је опште зло и ми ћемо увести да као што 15. у мјесецу, када су пробне сирене за узбуну, чим се појави та смлата која се зове Марфи, све свирају на узбуну у Српској.
