Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је у интервјуу Срни да су сви елементи неприкосновено на страни Републике Српске када је ријеч о имовини, а то што политичко Сарајево политизује причу у вези са тим је њихов проблем.
– Ми не можемо да прихватимо, нити да вјерујемо Уставном суду БиХ који доноси политичке мјере. Тај суд нема никакво уставно упориште да би могао да одлучује о имовини. Уставни суд каже да то питање треба да се уреди на нивоу БиХ, а то би фактички значило да имовину која би припала ентитетима они добијају поново, изнова од БиХ. Међутим, то је питање давно ријешено у Дејтонском мировном споразуму који је и потврдио БиХ као заједницу два ентитета који чине процентуално 45:51 одсто територије. Тих 49 одсто је неприкосновено имовина која припада Републици Српској и не може да буде предмет разматрања Уставног суда, нити доношења било какавог закона на нивоу БиХ. То је дефинитивно завршена прича – нагласио је Додик.
Додик је рекао да, с обзиром на то да су у ФБиХ од почетка незадовољни том причом, међународна заједница преко разних високих представника и судија Уставног суда БиХ, прије свега странаца, са два домаћа Бошњака, покушава то питање да гура и актуелизује на силу.
– То показује да као ми сад треба да рјешавамо оно што је већ ријешено Дејтоном и да ћемо се одрећи имовине наводно из неког политичког разлога или страха од те одредбе да се одлуке Устваног суда морају поштовати или извршавати, а ако одбијемо онда ћемо имати кривични прогон. Можете прогањати цијелу Републику Српску, али нећете добити имовину Републике Српске – поручио је Додик, додавши да све ово што се дешава у ФБиХ у вези са овом темом више је повод да на видјело изађу неко унутрашње несугласице са којима, како је нагласио, он нема ништа осим да појасни тему у вези са имовином.
Он је додао да су унутрашњи односи у оквиру “осморке” њихова ствар, те да се сада фабрикују неке ствари које покушавају да представе као главне.
– Какви ће односи бити међу њима је њихова ствар, ми имамо договорене смјернице око власти на нивоу БиХ и мислим да оне нису угрожене, а приговори које они имају у вези са непокретном иновином апослутно не стоје. Имовина није ни предмет договора, нити смјерница и не постоји ниједна ријеч о томе, јер се нисмо могли ни договорити око тога, мада нисмо ни преговорали – појаснио је Додик.
Он је нагласио да Република Српска, у сваком случају, остаје посвећена питању имовине и сматра да је то питање ријешено у Дејтонском споразуму и Уставу, односно одредбама које говоре да само оно што је изричито дато Уставом БиХ као право БиХ припада БиХ, а све остало је на присилан начин како од високих представника, тако и Уставног суда, отимано Републици Српској и стављено у контекст вануставних рјешења, без обзира што они покушавају да се сакрију иза тих ауторитета као што је Уставни суд који је, прије свега, политички инквизицијски суд који никакве везе нема са уставним правом.
– То није суд који брани уставни поредак, већ га обезвређује и то смо могли да видимо неколико пута – истакао је Додик.
Предсједник Републике Српске подсјетио је да је имовина питање које је напрасно наметнуо Педи Ешдаун својим одлукама, а које тада признају да имовина припада ентитетима.
– Он је донио закон о забрани располагања дијелом имовине Републике Српске, ФБиХ, Дистрикта Брчко чиме је јасно предочио да је то имовина која припада Српској, односно ФБиХ, те да БиХ нема имовину. Ту се покушало на политички начин, посредством одлука високих представника и судова, креирати континуитет наводног рјешавања тог питања које је претходно већ ријешено Дејтонским споразумом, а кренуло се ка томе да се та имовина отме стварним власницима игноришући све оне у Сарајеву који се позивају на једну одредбу Дејтонског споразума која каже да БиХ наставља своје међународно постојање што није спорно. Она је остала чланица УН и има спољнополитички легитимитет као заједничка државна заједница у оквиру унутрашње структуре – појаснио је Додик.
Када говоре о томе, додао је Додик, они се само позивају на тај међународни континуитет што нема никаквог утицаја на оно што јесте унутрашња структура БиХ, осим у процесу сукцесије са земљама бивше Југославије.
– Они су тај процес око сукцесије искористили да наметну питање имовине БиХ. Према уставном рјешењу та имовина из сукцесије требало је да буде распоређена ентитетима или да се ентитети договоре како ће управљати њом на заједничком нивоу. Међутим, то је искоришћено да се додирне друга имовина којом неприкосновено и неспорно располажу ентитети. Значи, они се позивају на ту клаузулу о међународном постојању БиХ, али намјерно избјегавају другу одредбу Устава која каже да ће БиХ наставити да функционише у складу са унутрашњом структуром у БиХ предвиђеном Уставом чија друга одредба јасно каже да је БиХ састављена од два ентитета и три конститутивна народа, али то наравно искључују и сада оркестрирано чујемо из Сарајева како они не дају нешто што припада наводно БиХ. То је политика СДА која је успјела да наметне тај наратив и то прихватају сада наводно реформатори из неких других политичких партија – истакао је предсједник Републике Српске.
Он је поновио да питање имовине није ријешено само Уставом и Дејтонским споразумом, већ и и одлукама високих представника.
– Дуго сам у власти и знам да смо водили сличну битку у вези са приватизацијом државног капитала у предузећима. Тадашњи високи представник, који је био задужен за тумачење Дејтонског споразума и који је имао довољно ауторитета за разлику од овог који нема никаквог, исто је тврдио да приватизација државне имовине припада ентитетима и приходи од приватизације припадају ентитетима. Тако су и ФБиХ и Република Српска и Брчко дистрикт провели приватизацију предузећа и то није било ништа спорно, а сада се одједном отвара проблем имовине и надлежности за наводно неки причу – рекао је Додик.
Што се тиче ставова “осморке” у вези са овом темом, рекао је Додик, то је ствар њихових унутрашњих односа како су они конципирани, али је чињеница да се сада фабрикују неке ствари које се покушавају представити као главне.
– Ми имамо смјернице договорене око власти на нивоу БиХ и мислим да смјернице нису угрожене, а приговори које они имају у вези са непокретном имовином апослутно не стоје и имовина није ни предмет договора, нити тих смјерница и не постоји ниједна ријеч о томе јер се наравно нисмо могли договорити око тога, мада нисмо ни преговорали – рекао је Додик у интервјуу за Срну.
Што се тиче Републике Српске, рекао је Додик, очекује се ускоро став Вијећа народа, јер је то процес који има правну процедуру.
– Нажалост, Бошњаци ће увијек покушати да блокирају у Дому народа потврду одлуке Народне скупштине, али ми ћемо то да испоштујемо, сачекаћемо да се све заврши, али имовину како год и шта год они покушавали презентовати нећемо дати. Кристијан Шмит нема никакво овлаштење, нити легитимитет да било шта ради јер он није високи представник. Република Српска неће прихватити ниједну његову одлуку шта год он урадио и шта год донио. Негдје у дубини очекујем да нешто уради да би се још једном показало да ми заиста не желимо да прихватамо човјека који нема легитимитет УН и Савјета безбједности – нагласио је Додик.
Са друге стране, рекао је Додик, сада се поставља питање зашто Република Српска предлаже Дениса Шулића за министра у Савјету министара, појаснивши да Републици Српској припадају четири мјеста у Савјету министара, Бошњацима три и Хрватима три.
– Бошњачка страна, односно “осморка”, имају намјеру или се то предлаже да на једно од тих мјеста предложе некога ко долази из реда осталих. Закон о Савјету министара јасно каже да Савјет министара чини једнак број Бошњака, Срба и Хрвата и ако они из ФБиХ дају два Бошњака и једног осталог то значи да могу ићи два Србина и два Хрвата и зато је приједлог Шулић да би се појачао тај ниво односа који иде на то да се именују по три Бошњака, Србина и Хрвата и један остали. То је нешто што је пало нама у руке да ми о томе одлучујемо. Ова прича о томе како ће његов глас превладати апослутно је нетачна и то је само политички обрачун у ФБиХ који иде за тим да дестабилизују ту “осморку” и врате на сцену СДА.
Онима који то говоре, а посебно Бисери Турковић, треба да буде јасно да постоји колегијум Савјета министара који чине представници три конститутивна народа и сваки од тих чланова колегијума који не жели нешто на дневном реду то се неће ни ставити без обзира што друга двојица желе. Исто тако, ако гласа на сједници против такве тачке дневног реда то се сматра да нема шансе да неко други да већину која се тражи о томе – појаснио је Додик, додавши да су све приче о Денису Шулићу само спекулације, лажи и покушаји да се њихове политичке препирке пренесу на Републику Српску која показује своју стабилност и упорност да истраје на одбрани Устава БиХ.
Предсједник Републике Српске поручио је да ће институције и власт Српске у овој години бити усмјерени прије свега на очување социјалне стабилности, радних мјеста, привредног раста, појачане инвестиције у енергетски сектор и инфраструктурне пројекте попут изградње путева и болница.
Додик је истакао да глобална криза несумњиво утиче на Републику Српску, која је прошла доста стабилно кроз претходну веома изазовну годину, али да ће наставити да препознаје трендове и да реагује мјерама које ће очувати ниво запослености који је сада највећи од постојања Републике Српске.
– Годинама је Република Српска имала готово идентичан број пензионера и радника, а данас имамо око 60.000 више запослених него пензионера. О томе говоре и повећане уплате у пензиони фонд. Готово први или други пут да се дешава, од када постоји Српска, да прилив у пензиони фонд премашује или је идентичан са обавезама које има овај фонд према пензионерима. У јануару ћемо повећати пензије за 14-15 одсто у зависности од основице – истакао је Додик.
Он је поручио да ће се Република Српска енергично борити за сваки нови посао и сваку нову могућност да људима побољша стандард.
Додик вјерује да Српска има потенцијал да и у овој години остане на истом степену макроекономских параметара.
Предсједник Српске је најавио да ће након предстојећих празника, око 20. јануара, одржати састанак са Владом Републике Српске да би размотрили пут којим ће се даље кретати.
Када је ријеч о рјешавању питања запослености у институцијама и јавним предузећима Српске, предсједник Републике је рекао да је први корак затражен од одговорних, да доставе информацију да ли у њиховим службама има оних који су на платним листама, а не долазе на посао.
Он је навео да од одговорних људи најчешће долази информација да у њиховим службама наводно нема таквих.
– Када дође потписан акт директора или министра, а утврди се да постоји неко од таквих који подлијежу одређеним потребама санкционисања, први који ће бити санкционисан је одговорно лице које је потписало такав документ. Тако нешто видимо у ‘Поштама’ и још негдје, тако да могу очекивати мјере Владе, и то је владина политика коју подржавам – истакао је Додик.
Он је додао да информације о таквим случајевима добијају од синдиката или других структура, те да желе то и да провјере.
Говорећи о кандидатском статусу БиХ за ЕУ, Додик је навео да чињеница да у овој земљи још постоји ОХР и стране судије у Уставном суду БиХ баца љагу на све то.
– Европа која буквално крши правила понашања која је сама усвојила односи се управо на тај сектор да земљи која је фактички у протекторату да кандидатски статус. Реално гледано, не можете бити ни против тога, али то је све селекција више за њихову потребу и показивање, њихово доказивање напретку или мала заостала савјест коју су угрозили чињеницом да су примили Украјину, Молдавију и неке друге који нису прошли никакав пут прилагођавања, а БиХ су половином прошле године оставили изван – констатовао је Додик.
(ZIPAPHOTO/Borislav Zdrinja)
Он је додао да је много тога нејасно, те да ће се видјети какав је њихов приступ, али да је кандидатски статус и европски пут БиХ немогућ уз високог представника, поготово лажног, и страних судија у Уставном суду БиХ.
– Чак и та иста Европа која тражи поштивање 14 принципа навела је у тим принципима да, ако се хоће кандидатски статус, БиХ треба да се ријеши наводног високог представника и страних судија Уставног суда. Ниједно ни друго се није десило – нагласио је Додик.
Он је указао да свијет функционише тако што се велике земље, или оне које мисле да јесу, често уплићу у послове малих земаља, те да је БиХ сложена државна заједница, по свему мала, несређена, нестабилна и самим тим изазива пажњу тих наводних душебрижника из окружења.
– Мислим да су они посијали највише нереда у БиХ, да се остало при чврстом концепту БиХ дејтонски уређене са два ентитета и три конститутивна народа, са правима који из тога произилазе, са БиХ која има унутрашњу структуру каква је предвиђена Уставом, ми бисмо до сада и сами могли да дођемо далеко више од овог статуса према ЕУ – рекао је Додик.
Он је оцијенио да су странци БиХ наметнули теме за унутрашњу борбу, те да у посљедње вријеме из Европе више долази проблема него користи.
Додик је навео да није неки оптимиста у вези са кандидатским статусом, посебно јер се и Европа сама тешко сналази.
