Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да је током 33 године непрестане и континуиране примјене Устав Републике Српске доказао државотворну снагу формирајући снажан уставни идентитет српског народа и свих других грађана Српске.
“У готово двовјековној историји српске уставности, од првог Сретењског устава из 1835. године до данас, најдуговјечнији устав је Устав Републике Српске, донесен 28. фебруара 1992. године”, навео је Додик на друштвеној мрежи “Икс”.
Он је указао да је Устав Републике Српске био израз слободе и опредјељења српског народа да живи у демократском и на људским правима утемељеном друштву.
“Важно је подсјетити да је важећи Устав Републике Српске био подвргнут оцјенама и Уставног суда БиХ и ОХР-а и да данашњи текст важећег Устава Српске представља међународно препознат и признат уставни текст, а то су потврдиле и међународне институције, као што је Венецијанска комисија”, нагласио је Додик.
Скупштина српског народа БиХ донијела је 28. фебруара 1992. године Устав који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању и који је гарантовао пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.
Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба и једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ, а након референдума који је одржан 1. марта и на којем нису учествовали Срби.
Додик је истакао да је први Устав Српске, који је донесен на данашњи дан 1992. године, прије 33 године, један од најзначајнијих конститутивних аката који је био основ за стварање Српске.
“Одлука о доношењу Устава Републике Српске, чији сам и ја био судионик, што ми је велика част и чињеница на коју сам веома поносан, није била исхитрена, нити случајна, него јасан одговор на све зло које се спремало српском народу у тадашњој БиХ”, нагласио је предсједник Додик за Срну поводом проглашења првог Устава Републике Српске.
Први Устав Републике Српске, указао је предсједник Додик, донесен је у тренутку када у БиХ још није било оружаних сукоба и одражавао је политичку вољу српског народа и жељу да има независну своју Републику Српску.
Он је истакао да то није био хир тадашњег српског политичког корпуса и српског народа, већ је његово доношење била неминовност, пријека потреба, јер је тај акт свето писмо и темељ правне моћи, сигурности, легалитета и легитимитета Републике Српске.
“Срби су знали и носили у себи страдања Јасеновца, Пребиловаца, Старог Брода, Козаре, Подриња и других мјеста гдје смо изгубили нашу младост. Нисмо жељели да се то понови и Република Српска је тада, као и данас била историјска тежња српског народа, а никаква акција. То је била оправдана реакција и одговор на оно што се опет спремало српском народу у БиХ”, рекао је Додик.
Он је нагласио да се треба сјетити оних који су били ту приликом оснивања Републике Српске и израде првог Устава, доносили државничке одлуке, попут првог предсједника Републике Радована Караџића, првог предсједника Народне скупштине Момчила Крајишника, као и потпредсједника Републике Биљане Плавшић и Николе Кољевића.
“Заједно са нама, тадашњим посланицима, ми смо овим највишим законодавним актом дефинисали политички оквир Републике Српске и функционисање њених демократских институција, те створили темељ на којем Српска и данас почива”, рекао је Додик и подсјетио да је Устав 28. фебруара 1992. једногласно усвојила Скупштина српског народа у БиХ, која је раније, 9. јануара, донијела Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ.
Он је истакао да је тада био посебно поносан на јединство које је исказано у Скупштини српског народа, свјесни тренутка у којем се налази српски народ, за разлику од данашње ситуације када из личних интереса и ко зна каквих побуда посланици опозиције напуштају засједања у деликатним моментима када се одлучује о питањима од круцијалног значаја за Републику Српску и њену будућност.
Гледајући са ове временске дистанце, 33 године послије, рекао је Додик, значај доношења првог Устава је огроман, поготово што су у томе учествовали различити представници политичких партија, тадашње и власти и опозиције.
Предсједник Српске је поручио да ће Српска и он као њен предсједник увијек поштовати Устав, јер је, како је нагласио, на Уставу положио заклетву.
“Сада сам био предмет судског процеса јер сам поштовао Устав, а ја поручујем да ћу увијек поштовати највиши законодавни акт Српске и понашати се у складу с њим, а они у Сарајеву могу да раде шта хоће”, рекао је Додик и најавио да ће се ускоро ићи у измјене Устава које, између осталог, предвиђају, прије свега, измјену главног града Српске, јер је Бањалука њен главни град, а не Сарајево.
Он је рекао да ће измјене Устава Републике Српске штити права Српске и њеног народа и поручио да ће она остати стабилна и јака и у економском и у политичком смислу.
