Српске православне цркве како би од њега замолили да обезбиједи сусрет с тобом. Шмита и њега. Зна патријарх и Његова светост шта ја мислим о том, тако да се не бринем, али хоћу да кажем да је док ми овдје радимо и разговарамо како се и шта се дешава у међупростору.
Уважени предсједниче Народне скупштине, предсједниче Владе, српски члану Предсједништва, посланици, гости уважени предсједници политичких партија, министри у Влади и уважена јавности, данас је овдје на дневном реду тема која се зове глобално политичка безбједоносна ситуација са освртом на Републику Српску. Некако смо то изгубили из фокуса зато што се десило у међувремену неко наметање па нисмо баш остали фокусирани на то да говоримо о томе како је данас свијет у потпуном нереду и како је у свијету очигледно, у свијету транзиције се позиционирају многе структуре које желе да заузму након усаглашавања о томе како би тај свијет требао да функционише бар у наредних 50 година, да узимају своје позиције. И поставља се питање како ми да се у томе понашамо и како ми, а кад кажем ми, Република Српска и српски народ и Србија у цјелини, могу и треба да се понашају, да ли имамо право да дочекамо тај тренутак неспремни слаби и да ли оно што нам се баш сада дешава због ових силних притисака, о којима ћу касније говорити, јесте управо о томе да се обесмислимо да будемо слаби и да прихватимо опет наметнуте ствари. Морамо да се охрабримо и идемо даље у настојању свима да кажемо овдје и народу да нема никаквих проблема са Републиком Српском. Да мир који имамо је неприкосновен и јак, да политичку борбу коју води политичка елита и власт у Републици Српској и дијелом опозиција апсолутно је у функцији јачања наше позиције, а не угрожавања мира и стабилности и да сваки човјек у Републици Српској подједнако треба да остане миран стабилан посвећен Републици и да вјерује у њу, као што ми вјерујемо, радећи ове своје послове излажући се озбиљним притисцима, санкционисањем, омаловажавањем, спречавањем и свему ономе што то јесте. Али то нама припада и то се неће десити народу него нама и ми ћемо наставити да се носимо са овим што нам намећу у личном смислу и предлажем да о томе не говоримо. Ово је мој избор, ја сам пристао да будем предсједник Републике и да будем изабран за ту функцију и знао сам шта ме чека уколико будем радио народне послове и ја немам право да се никоме жалим и не жалим се никоме и не желим да ме нико сажаљева. Идем до краја, шта год значило до краја, идем за Републику Српску и српски народ, до краја, немам ниједног помисли да одустанем и нећу да одустанем и не бојим се и крећем у нову фазу политичке и сваке друге борбе за Републику Српску. Како ће се у том мој живот одвијати, то је мање важно, и немојте ми овдје причати о санкцијама, немојте ми причати ни о чему. Ја сам своје рачуне угасио. Моја породица је санкционисана, неки мисле да то није фер, неки кажу да јесте фер, међу нама кажу, о то је коначно, али то је све тако људски, ја ником ништа не замјерам, али ћу наставити да се борим, док год имам подршку и ако видим да би ова Република могла имати проблем, ја ћу питати овај народ на њеном референдуму шта мисли о томе. Као одговоран човјек осјећам да је Република у једној заиста деликатној ситуацији, у једном тренутку у коме мора да одлучи како ће и шта ће. Прихватити подаништво и да се нестане или да опстане, али да мора да поднесе жртву. Глобални односи су карактеристични губитком униполарног свијета и центра моћи који се зове Вашингтон и начина на који је он дјеловао посљедњих 50 година, намећући обрасце неолибералног свијета, који је подразумијевао потпуно доминацију преузимање земаља поготово мањих земаља од центара моћи из Вашингтона и није непознато да је Вашингтон и политика Сједињених Америчких Држава потпуно држала као своје инструменте владања свијетом и Свјетску банку и наравно Међународни монетарни фонд, али једнако тако и Уједињене Нације и структуре Уједињених нација и свако разборити могао је закључити да то може да траје једно вријеме, али не заувијек и да управо та једна нагомилана осјећај моћи довео до тога да су неке друге земље мање, можда мање важне у неком тренутку одлучиле да врате свој статус суверенитета и да у том суверенитету тражи свој начин живота једнако и равноправно са другима одбијајући монополе и одбијајући ултиматуме, које су долазили из једног центра моћи. Ја то не говорим да ли ми се ту свиђа или не свиђа, ја то говорим зато што многи паметни људи констатују да је то тако и да је то тако траје и да прави озбиљне проблеме данас у свијету зато што тај центар моћи не жели да редефинише односе у свијету и жели да задржи своје односе на глобалном нивоу. Тај центар моћи у БиХ варијанти жели да огради оно што је њихов начин и утицај и ту ограду да чврсто постави и обрачуна се са сваким ко би могао да се супротстави или за кога они мисле да се супростави. Тај центар моћи у Вашингтону срушио је Европску Унију као перспективну заједницу земаља, које је довео у потпуни поданички положај не дајући им могућност да се и даље одржи као важан глобални играч на глобалном плану. Данас већина сматра да се полтронство Европске уније према Сједињеним Америчким Државама иде на највећу могућу штету. Управо тој Европској унији и њеној перспективи. Европа која данас нема ништа осим вриједности које продаје или покушава да прода, данас је доведена у потпуну позицију зависности Сједињених Америчких Држава. Европа која се одрекла многих лагодних ситуација и повластица на међународном и економском плану довела се у позицију да данас отказујући те јефтине изворе сировина мора да набавља на неким скупим мјестима и Европа која ту и Европска Унија као организациони облик једне Европе коју ми познајемо је дефинитивно у снажној кризи. И ми то не говоримо, није то моје мишљење и моја жеља, то је констатација коју је могуће видјети на сваком мјесту у односима у самој Европској унији и у односу Европске уније према другима. Европска унија остаје да убрзава у тренуцима када је то потпуно нелогично и када је потпуно супротно њиховим стандардима и правилима, да убрзава процесе такозваног придруживања, нудећи поново неке шаргарепе које би требале да друге навуку на процесе предавања свог суверенитета европским центрима моћи који би могли да управљају свим, па и тим новопримљеним просторима. Рат, односно сукоб у Украјини је довео до тога да Европа битно убрзава процес европских придруживања нудећи нешто веома нервозно и веома убрзано, рушећи властите своје структуре, процесе одобравања статуса, одустајући од свега оног што је до тада чинило Европу моћном и снажном заједницом права и правила, Европу која је била спремна да због геополитичких разлога одједном преми Украјину и неке друге земље, а тиме и Босну и Херцеговину у статус преговарача за чланство у Европској унију. Све је то дало нови печат регионалним овдје процесима који се дешавају на простору Балкана, а наравно и у оквиру Босне и Херцеговине. Оно што је важно ми морамо да изучимо и нађемо начин на који ћемо се понашати, да не дођемо у тренутку када се свијет поравна и када се центри моћи буду дефинисали на груб или мање груб однос, на флексибилан начин између њих, да ми знамо наше мјесто у свему томе. Геополитика говори да смо ми у средишту земаља окружених НАТО-ом и да смо окружени Европском унијом. Нема примјера да функционишу земље које су изопштене из Европе и које су евентуално неке чланице неке друге асоцијације да се налазе у овиру еврпског континента. Али ни оваква ситуација никада није била до сада, управо је она сада та која намеће нешто што се дешава или долази. И долазимо до тога да Европа понудила Босни и Херцеговини статус преговарача са нејасним датумом за почетак преговора са поновним условљавањем и доласком до тога да се убрзају такозване реформе, које се траже од домаћих политичких елита у Босни и Херцеговини, које би се кретала ка томе да се испуне одређене критеријуми и добије тај датум за преговарање, а то значи почетак озбиљне фазе придруживања самој Европској унији. Само неколико дана након могли смо да видимо на дјелу управо оно што смо очекивали а то је да има оних који не желе кретање Босне и Херцеговине ка Европској унији јер су пре тога срушили све што се тиче европског пута Босне и Херцеговине, рушећи све принципе који су до тад били важни, као што је то да је пут неке земље ка Европској унији ствар неке земље и њене одлуке, да не може земља да буде та која иде ка Европској унији, а да је под међународном управом и међународним протекторатом, да ја сад не понављам све оно што овдје било. И одједном дођете у позицију да видите да сада неко ко нема легитимитет, има ароганцију, намеће одређена рјешења уз сва упозорења која смо говорили и дали. Наравно ми разумијемо и знамо да они нас не слушају, да сматрају да смо мање важни, да смо небитни, да нам се подсмијавају сада када говоримо и мисле да су они изнад нас и да могу да нађу механизме које ће учинити све да нас доведу у потребно понашање по њима. У сваком случају доношење и наметање наводно неких закона је нешто што је планирано и што се хтјело ударити нож у леђа Босне и Херцеговине прије свега и то је урађено. Тај нож је дубоко заривен, а болно је чупање тог ножа и биће веома болно. Ти мајстори који то раде су то учинили непотребно, недозвољено јер немају никаквог овлаштења да то чине. Морам да кажем да је било глупо, глупо што су радили. Да је насилнички и примитивно. Да је ударено на народе у Босни и Херцеговини, Бошњаке, једнако као и на нас Србе, али једнако и на Хрвате. И могли смо да чујемо реакције, док Бошњаци оркестрирано подржавају подмећући се поново под патронатство странаца, Срби одбацују, Хрвати одбацују. Европска Унија поново неким саопштењима покушава да санира ситуацију доводећи у позицију да нам поново понуде неке лажи који би ишли затим да тај као има нека овлаштења у неким изнимним ситуацијама нешто уради. Он нема никаква овлаштења да то уради икада. Зато Европа није у праву када говори о томе и зато им неће проћи ово што већ чине од синоћ да нас зову и кажу: „Хајде да идемо на неку причу о Плану развоја, пустите ово шта је било. Идемо да правимо даље планове“. Нећете правити планове господине Сатлер, нећете правити планове! Ви сте ваше планове завршили, нећете их правити. Ми смо израчунали да у Плану развоја за Балкан са предвиђа 6 милијарди подршке за четири године, за четири године. У најбољој варијанти је ситуација у којој Република Српска може да повуче 300 милиона еура за те четири године и средстава Европске уније из Програма развоја, нешто наравно донација, не више од 20%, то је 60 милиона и остало кредит. А успут сте добили политичку агенду коју требате да испуните, у једној од ставки пише да Босна и Херцеговина и њени ентитети пристају да прилагоде своје школске програме вредностима Европске уније. Хоћете ли то да урадимо?! Ако то не урадите и ако не ставите да нема оца и мајке, него да има родитељ један и родитељ два, нећете добити ништа. Је л’ гурате до тога?! Ја нећу да гурам до тога. Ја нећу да живим у земљи која то промовише. Дакле оно што је урађено све је речено ја немам намеру да говорим ништа. Тај степена ароганције, тај степен ароганције странаца и невођења рачуна о посљедицама, апсолутно је запрепашћујући. Подаништво Бошњака, политичких Бошњака је још горе и поставља се питање да ли са њима вриједи ишта разговарати. Политички лажови у сваком тренутку и њихове политичке партије ништа не значе, осим разлике у називу и сви се исто понашају. Спремни да подрже наставак даље постојања такозваног високог представника и наметање рјешења, јер су увјерени да ће урадити све оно што они желе да добију. Морамо разговарати директно, ја сам човјек који водим те преговоре дуго година. Имам осјећај о свему томе. Ми се не можемо у Босни и Херцеговини договорити да се потврди нешто што пише у Уставу, да само Парламентарна скупштина доноси законе, него муслимани Бошњаци прихватају да неко други доноси законе, рушећи властити Устав земље у којима они хоће да живе и нама представљају то као нешто што би ми требали да радимо. Немам нимало мржње према ниједном човјеку, без обзира на нацију. Имам много пријатеља Бошњака и муслимана и онима којим ја идем на њихове светковине и они који долазе мени, на моја породична окупљања.
…На моја породична окупљања, а то једна димензија овдје се ради о политици. Дакле, одбацују елементарну ствар да се само јасно потврди, изведбено и проведбено потврди БиХ законе доноси само Парламентарна скупштина како је предвиђено Уставом. Нећете? А шта хоћете? А шта мислите да смо блесави и луди је л’ ? Гледаћете то у наредном времену колико смо блесави и луди! Не пријетим никоме, само хоћу да кажем да ћу имати став. Ово што је урађено је резултат жеље да се понизи Република Српска додатно и зато се ужурбано радило уз аплаузе Бошњака у Сарајеву, њихових аплауза. Жао ми их је, зато што неке знам од њих, али мислим да су глупи у политичком смислу, јер ако мисле да на тај начин држе БиХ и Србе у њој, за Хрвате не говоре за себе онда се грдно варају. Па зар стварно ви мислите да на малим преварама ви политички Бошњаци можете да држите БиХ?! Зар сте толико луди да још увијек вјерујете да Америка може да наметне што хоће?! Па што вам Марфи није наметнуо задње двије године ништа. Шта, наметнуо Милораду Додику санкције. Наравно. Па што немам оне картице за плаћање. Нисам их никад ни имао. Али увијек у џепу имам по нешто новца, још увијек пролази. А имам и пријатеље. Салкић, је л’ тако. Шта ћеш. Али уколико и даље Бошњаци наставе да се држе подаништва Америци, затварају БиХ за сва времена. Не причам ово узалуд, све ово вријеме о тим стварима. У треутку када добијате статус преговарача ви добијате овај шамар, Бошњацима прије свега, БиХ прије свега. Мени је драго што се ово десило. Сад се враћам на старог Милорада Додика који је одустао прије два мјесеца у настојању ’ајде да пробамо још једном. И све сам више видио да сам се за*ебао. Тако да ћемо наставити да водимо политике које одговарају нарано, искључиво Републици Српској. Република Српска је страна у Дејтонском споразуму, то је још једна дејтонска истина, чврста несаломљива. Страна у Дејтонском споразуму није Шмит. Нигдје га се не пише да јесте, само Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине. То није ни заједнички ниво Босне и Херцеговине, само Република Српска и Федерација. Оне могу споразумно да мијењају устав и да мијењају друге ствари, а масовно су мијењали устав без управо тог уставног механизма. Односно нису промијенили устав, устав је остао исти, али су наметали уставна рјешења и покушали да то одрже. Сједињене Америчке Државе, Велика Британија и Њемачка су узурпирале институције Босне и Херцеговине уз подршку политичких Бошњака и дијелом Хрвата. Срушили су Устав БиХ и Дејтонски мировни споразум. Све су они то урадили систематски, полако, али наравно нису очекивали да то нико неће видјети. Они су колонизатори, узурпатори институција БиХ. Они су заједно удружени криминални подухват у рушењу уставног поретка у Босни и Херцеговини. Они воде хибридни рат против Републике Српске и Србије и цијелог српског народа. У Србији покушавају да одрже атмосферу сталног притиска везано за Косово и Метохију, подмећући стално изнова нове кораке који треба да раселе Србе са Косова и Метохије. Да им узме права која су досада имали, да се не поштује ни један споразум, као што не поштују Дејтонски споразум овдје, као што нису поштовали ни Кумановски споразум, нису поштовали ни Резолуцију 12.44, не поштују сада ни Бриселски споразум. И Србију стално за нешто криве што Србија није и покушају да јој наметну разне облике притиска и санкција. Нападају и оспоравају предсједника Вучића и чине све да се умијешају у изборни процес и да Србију дестабилизују и да Србију учине лаким плијеном за своје политике. Успут, безочно подржавају Косово, уз фарсу да причају о томе како се воде неки преговори који уопште не постоје, него постоје само ултиматуми. Као што постоји и прича о европском путу, о коме нам најчешће говоре како ми треба нешто да прихватимо од онога што је већ одређено, тврдећи да су то неки преговори, а у суштини једино мјесто гдје ви одлучујете о томе да донесете своју властиту политичку одлуку да ли хоћете или нећете. А кад кажете да хоћете, онда само испуњавате услове. Читав српски народ стоји иза Косова и Метохије, као саставног дијела Србије. Србија је са територијом Косова и Метохије призната земља Уједињених нација. Са Косовом и Метохијом, то је саставни дио територије Србије и као такав Србија је чланица Уједињених нација. Према једној чланци Уједињених нација која се зове Србија, упорно се покушавају наметнути разни облици притисака, дестабилизације и урушавања. И то је оно што се чини и то неће стати. И то је оно што сада покушавају поново и поред чињенице да Косово није чланица Уједињених нација, нема међународно признање, да има признање неколико и мање земаља од половине, да то признање преточе у чланство Савјета Еуропе и многим другим институцијама на глобалном нивоу. Игноришући ставове Србије, игноришући ранију причу о договорима и преговорима, лажући упорно како они желе да се нешто ријеши, а у суштини само желе да наметну. Зато је важно да Република Српска, прије него што било шта кажем даље, јасно стане у свом капацитету и односу, у својој политичкој моћи иза онога што јесте Србија снажна и јака, предвођена са политиком коју гледамо данас, а то је политика предсједника Вучића. И да на најбољи могући начин се интегришемо на глобалном и регионалном нивоу у том погледу. А ови којима сам поменуо да су удружени злочиначки подухват према Уставу Босне и Херцеговине, Америка, Британија и Њемачка, они губе операције широм свијета па и ону у Украјини. Све док желе да се обрачунају и освете свакоме ко је њима нешто стао на жуљ или по мало био крив и ми смо онда ту на реду. Они воде хибридни рат, који подразумијева санкције и подземне, подмукле операције које се чине. Раде с дијелом опозиције Републике Српске, раде са невладиним сектором против Републике Српске, раде и црно финансирају медије и мреже у Републици Српској. На сјени је годинама обојена револуција против Републике Српске, која сада убрзава и све оно што они желе да нађу. Пријете банкама да не смију да сарађују са привредним субјектима који нису по њиховој вољи, па и Владом Републике Српске, како би гурнули Републику Српску у банкрот и то су хтјели још прошле године, па нешто нису успјели, а онда покушавају да то учине ове године. У Америчкој амбасади прије 7 дана одржан је састанак на коме су позвани представници банака из Републике Српске и јасно им је указано на то како треба да се понашају. Тражено је од њих да затворе све рачуне лицима и појединцима, односно фирмама које се налазе икада на њиховим листама. То је противзаконито, то чак забрањују да се уради Повеље Уједињених нација и документи Уједињених нација. Чак и они који су учинили највеће злочине против човјечности и било чега другога, морају да имају одређена права везано за статус, у погледу текућих рачуна и могућности да функционишу на тај начин. Овдје нико неће да им напише банкама да су они обавезни да то ураде, него им каже фино уколико то не урадите ми ћемо вас ставити на црну листу банке, а онда ћете ви изгубити право да кореспондирате са иностранством и тиме можете да затворите банку и то је то. И зато сам ја сматрао да треба да будем први који ће затворити свој рачун, не доводећи банке у позицију да имају било каквих посљедица. Но ја сам увјерен да то није то и да ће такви болесни типови, какав је Марфи и његова пратња која сједи у Сарајеву дијелом сада вјероватно упорно гледа шта ми говоримо овдје. Ради се о једном изопштеном типу који је био потрчко у ранијем времену, фрустриран немогућношћу да буде важан који сада покушава наравно да проведе своје фрустрирајуће позиције, са јасним сазнањем које не могу да потврдим да је корумпиран од стране муслиманских структура широм свијета, бавећи се искључиво навијањем за муслиманску страну БиХ. Човјек који је, а то ће се показати, ми управо то сада пратимо без обзира што је он амбасадор да видимо, као што видите да сам имао сада поруку из ОХР-а како је сада отишло писмо, провјерите да ли је отишло, прије пола сата отишло из ОХР-а писмо, тако и знам отприлике шта и он ради. Сад би требало да неко постави питање откуд нама права а откуд њима права?! Више је то одбрамбени механизам. Тај Марфи је заостао и негдје запуштен у политичком смислу, у настојању да наметне Америци неке ставове. Америка нема неки интерес за Босну и Херцеговину, има интерес неколико појединаца који су се овдје окупили. У страху од избора, њихових избора покушавају овдје да нама наметну нека рјешења, неке своје побједе и да нам на тај начин покажу да су они нешто важни и да су допринијели својим шефовима да побједе на ето већ изгубљеним изборима по разним Америкама, Европама. Они се лажно представљају као као међународна заједница. Ни једна стандардизација не познаје појам међународне заједнице ниједна стандардизација то не познаје као институционални оквир. Можда најшири политички оквир, међународна заједница која би подразумијевала све земље свијета, то би могло да буде то. А не оно што они кажу да је колективни запад тај, како се сада зове који је сада покренуо управо тај хибридни рат који се састоји од санкција које се проводе против појединаца, фирми, па и читаве Републике Српске. Јер Република Српска је по њима дуго, предуго остала да егзистира и да буде ту. Република Српска је давно требала да нестане по плановима који су имали управо шефови Марфија и његових људи и да та Република нестане. Они не могу да вјерују да Република може да преживи ово вријеме и поготово не могу да вјерују да ће преживјети вријеме које долази. А ја сам потпуно увјерен да хоће, само морамо остати заједно, бар они који хоће, а они који неће нека раде шта хоће. Данас је овдје важно да имамо већину и ми имамо већину за наше политике и донијећемо одлуке који ће бити важне, о њима ћемо нешто касније. Тај хибридни рат у себи садржи, дакле поред санкција свих тих мјера, оговарања, дисквалификовања и свега другога тог погрешног тумачења. Дејтонски споразум руше масовно, а онда проглашавају Републику Српску да то руши. Она која тражи да се упорно поштујe Дејтонски споразум. Они се праве блесави, не желе да покажу суштинско разумијевање и прибјегавају наравно својим шпекулацијама и начинима на који оне мисле да треба да рјешавају ова питања на нивоу БиХ. Они не уважавају ни историјску ни националну реалност у Босни и Херцеговини отпочетка. С њима се не може разговарати, јер они не желе да разговарају. С њима нема разговора, зато што они живе у неком свом свијету наметнутом, сматрајући да само дисциплина се односи на томе да будете груби према ономе са којим разговарате.
Њемачка се намеће као власник БиХ јер је заостала још давно у колонијалним подјелама у претходним вијековима, а ево и данас у настојању да подијели неку врсту моћи, Њемачка се показује у посљедњих годину дана и више, као прави власник у Босни и Херцеговини. Њемачкој је нажалост и спонзор документа у Уједињеним нацијама о геноциду који покрећу бошњачка и муслиманска страна из БиХ. Кршећи све унутрашњи договоре и унутрашња права. Амбасадор у Уједињеним нацијама нема право да покрене никаку иницијативу ако то није одобрено од Предсједништва Босне и Херцеговине. Муслимани су одлучили да крену у унилатерално кршење и својатање спољне политике и то раде масовно. То је почела да ради претходно министрица иностраних послова, а наставио веома успјешно садашњи министар са структуром која је изабрана. Та прича о геноциду има за циљ неке друге ствари. Они желе да наставе даље се наметањем колективне одговорности српском народу, а Њемачка која се сада замислите Њемачка је спонзор декларације, односно не знам ни ја неког документа у Уједињеним нацијама, искључиво са намјером да опере своју геноцидну прошлост. Њемачка, који је учинила безброј десетина, на десетине мјеста геноциде, данас покушава да другима држи лекцију о томе. Њемачку не можемо доживјети и схватити као добру земљу, за добру сарадњу и добар живот. Моћна јесте и јесте јака, али непријатељска према нама. Геноцид у Сребреници није се десио. Неки мисле да јесте, али има и оних који мисли да није. Као што је рецимо Међународна владина комисија која је то утврдила и рекла да није било геноцида. Други ће рећи да било је неких пресуда, али то је једнако мислимо да је политички мотивисано те пресуде и да немају никаквог политичког значаја. И покушава се да пуко велико страдање и Бошњака, али и Срба на простору Сребренице, само се издвоји као ексклузивитет страдања једног народа и да се то наметне као глобална истина. А касније пошто то зна овај Салкић, они сада сједе тамо пошто су и раније причали о томе, како ће они тражити репарације како ће тражити 80 милијарди да им се плати обештећења, да нестане Република Српска, јер је геноцидна творевина и тако даље. Република Српска одбацује било какву ту декларацију, било шта од Уједињених нација. Очигледно да постоји могућност да се то нешто донесе… …али то још увијек не значи да ми треба да то прихватимо. Народна скупштина треба у свом каснијем раду да усвоји извјештај међународне групе за Сребреницу коју је формирала Влада и предлажем да то буде једна од тачака дневног реда наредне Скупштине и да тај извјешатај усвојимо као дефинитивно наш. Одустало се од БиХ, оне земље са четири стуба и доносе се разне неуставне одлуке, неуставни системи путем наметања и доношења одлука разних странаца, али и самог Уставног суда који прегласавањем три стране судије, заједно са двојицом муслиманских судија, доноси одлуке против Републике Српске, отвара проблеме тамо гдје проблема нема, ради антиуставно и не понаша се у складу са Уставом и изричите одлуке и одредбе Устава они преиначују покушавају да буду нови уставотворци и све је то дошло до тачке када се више прихватити не може и мора да буде одбачено. Кршећи све што је међународно право, све што су норме међународног права, Устав се крши од стране странаца масовно уз асистенцију Бошњака, муслимана ужурбано у жељи да направе неку стечевину која би могла да функционише, која наравно неће функционисати. Одбили су четири стуба Устава. Први је, каже, Бошњаци, Срби и Хрвати као конститутивни народи заједно са осталима, те грађанима БиХ пише у преамбули Устава БиХ. Већ одавно они се залажу за ону причу за коју се зове грађанска БиХ која нема никаквог упоришта у БиХ. БиХ не може да буде грађанска, осим општих начела о грађанском уређењу и грађанским правима, али БиХ може да буде и јесте уставна земља три конститутивна народа Бошњака, Срба и Хрвата.
Бошњаци то одбијајау. Ми не одбијамо, колико знам не одбијају ни Хрвати, а најбоља потврда како је Босна структурисана говори о томе да посљедњи, па и нелегални чак, чак нису успјели ни то да исфризирају, мада су неке друге ствари исфризирали. Попис из 2013. године који је био лажан ипак је потврдио да 97% становништва у БиХ се опредјељују као припадници једног од три конститутивна народа, 97%. Тек 3% се изјаснило као припадници неких осталих група, али опет народа као што су Црногорци, најчешће, и неки други народи који живе овдје. Не неки апстрактни грађани, не, опет припадници неког народа. Други стуб БиХ чине два ентитета Федерација БиХ и Република Српска, пише у члану 3.1 Устава БиХ. Дакле, Република Српска и Федерација су саставнице БиХ које нема префикс о томе шта је она, него територија. БиХ је само територија. И то је оно што се побија упорно тврдећи да требају сам ода се јачају органи БиХ и то се мора зауставити. Од националног и народног интереса Српског народа је да се спријечи одлучивање мимо Устава на нивоу БиХ. То мора да буде свеобухватана и чврста одлука нас, народних представника, људи које је народ изабрао да га представљају. Свако даље ширење било какавих одлука и престанак враћања одлука које припадају Републици Српској значи урушавање националног статуса Српског народа на овом простору. У сваком случају Република Српска и Федерација БиХ су стране потписница анекса 4 Дејтонског споразума, стране Дејтонског споразума. Оне су потписале све анексе, а оквирни споразум су потписале Србија, Хрватска и Алијина БиХ која опет није имала никаквог легитимитета јел није било под контролом његове власти није било ни Хрвата ни Срба, ал ису му Американци дали то ексклузивно право да нешто уради како би се данас само направила још додатна смутња о томе. Он то није могао да потпише у име БиХ јер није представљао БиХ, он је представљао муслимане тог времена. Није представљао Србе, није представљао Хрвате није представљао ни БиХ, а онда су кренули разни облици урушавања права на који начин БиХ може да функционише, отимање радних права које имају ентитети. Једно од тих произилази из чињенице да БиХ није изборна јединица ни за избор ниједног представника на заједничком нивоу. Члана Предсједништва у Републици Српској бира Република Српска, а два члана Предсједништва бира Федерација у Федерацији. 14 посланика у Републици Српској и 28 из Федерације у Представничком дому бира Република Српска и Федерација БиХ. Делегације у Дому народа БиХ пет Срба бира НСРС,а 10 пет Бошњака и пет Хрвата бира Федерални парламент. БиХ нема ни једно овлашћење за изборе, а онда се поставља питање како може ЦИК БиХ да управља изборима, да то није декаденција? Какво је то право? Па, ви немате право да проводите изборе. Како имате право на ЦИК БиХ? Како мислите да ће то тако да остане? Зашто мислите да то треба неко да не види? Упућујем да то примјетите ово мјесто, БиХ нема ни један избор за једно мјесто на заједничком нивоу, али је узурпирала ЦИК БиХ која сада додатно кроз ово што покушавају да ураде желе да направе извршни државни орган БиХ, говорећи о томе да ће предсједнике бирачких одбора бирати ЦИК БиХ за било који облик избора, па и локалне изборе овдје код нас, а има намјеру, то нису сада урадили, али ће урадити, да предсједници бирачких одбора буду државни службеници и да имају плату. Зар вам то не личи на успостављање државног механизма контроле? Не личи. Мени личи. Хоће он прихватити, ја нећу. Предложиће он, како неће. Нећете добити то и нећете нам то подвалити. Дакле, трећи стуб уставни којих су од осталих Бошњаци прије свега, све владине функције и овлашћења које овим Уставом, дакле, Уставом БиХ нису изричито додјељене институцијама БиХ припадају ентитетима, тако пише у члану 3.3а Устава БиХ, јел’ може бити јасније? Шта лаик уради, оде у Устав и види шта су овлашћења БиХ и прочита и тамо ће видјети само девет, односно три овлашћења и шест политика и ништа више. Откуд вам онда војска, откуд вам СИПА, откуд вам индиректни порези, откуд вам обавјештајна служба, откуд вам управљање линим подацима, откуд вам Суд и Тужилаштво, откуд вам много чега? Па тамо у Уставу не пише да то има, а ми смо криви што то читамо, јел’? Ето, писмен сам. Шта хоћете, да вам кажемо да сте ви у праву, а да ми нисмо у праву? Не, ми смио у праву. Немате право на тако нешто. Срушили сте господо Бошњаци Устав у свим елементарним одредбама које Устав предвиђа и довели сте нас у позицију да нисте саговорници за судбину БиХ са нама и не треба са њима ни разговарати. Четврти стуб, члан 5.5а Устава БиХ пише да, цитирам „ниједан ентитет не смије пријетити или употријебити силу против другог ентитета, а ни под каквим околностима Оружане снаге једног ентитета не смију улазити на територију другог ентитета или боравити на њему без сагласности Владе тог другог ентитета или Предсједништва БиХ. Све Оружане снаге у БиХ, то је термин који пише у Уставу, ће дјеловати у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом БиХ“, што није спорно, али је овдје спорно што је неко наметнуо Армију односно Оружане снеге БиХ и срушио, наравно, овај Анекс, односно члан Устава. Све најважније одредбе Устава, срушили су Бошњаци уз асистенцију странаца. БиХ није уставна земља, она је земља у покушају Бошњака која никада неће бити, зато је да разговарамо и да се разиђемо на миран начин. Њихова илузија, како БиХ припада њима и у Требињу и у Широком Бријегу и у Новом Граду је апсолутна илузија, али и јесте тешко разговарати са онима који имају илузију. Они остају у својој илузији. Џаба, реалност. Хоћете да кажете да владате у Требињу, ма немој? А гдје сте у Требињу? Ја вас не видим тамо. Ја знам начелнике и градоначелнике, можда имате неки паралелни систем власти? БиХ нема будућности. БиХ треба да покуша још једном да договори, зато ћу предложити неке ствари, а прије тога ћу рећи још нешто. Суд и Тужилаштво су средство терора у БиХ према српском народу. Молим овај Парламент, да усвоји ову реченицу као дефинитивно историјску и тачну. Пресуде према Србима које су донесене говоре о томе да су Суд и Тужилаштво исључиво формирани да би пресуђивали Србима и написали лажну историју против Срба и то се најбоље види кроз пресуде које су биле за наше људе који су учествовали у нашем Одбрамбено-отаџбинском рату. С друге стране, муслимани нису пресуђивани, али онда и када јесу, све је то закашњело.
Био сам неки дан у Сијаковцу, тамо је убијено девет људи. Из једне породице Зечевић убијен је отац итри сина на мјесту. Само су некако успјели да једног од њих пресуде 10 година. Срамних десет година, а Србима смо на присуство на територији у близини од неколико километара гдје се дешавало мјесто злочина, пресуђивали су доживотне затворе. Молим вас, Народна скупштина Суд и Тужилаштво БиХ, сматра мјестом терора према Србима и Републици Српској. Потребно је да имамо то као дио историјског памћења које ћемо употријебити у неким временима које долазе. Али ево, око ове четири уставне одредбе, јасно се дефинишу два ентитета и три конститутивна народа, Дејтонска БиХ, једиствена структура која је требала и могла да функционише да није било интервенционизма међународне заједнице, а и олако прихватање Бошњака да их навуку на ову причу и могућност да изгубе све, а обично тако бива. Када не желите да будете реални, онда ћете изгубити све. Бошњаци перспективно могу да живе на ових 25% и то је довољно и не треба им ништа више. Зашто би они били они који би нама ширили неку врсту тортуре и у име чега, у име БиХ? Одбијамо да прихватимо тортуру у име БиХ. Имате своји 25 % нико вам не спори. Ваш није ни Нови Град, ни Козарска Дубица, ваше није ништа. Насиље међународног фактора сте нам наметнули на међународну границу и међународне снаге на граници, али ви морате да рачунате да ће и то проћи и да ћемо дочекати тренутак да ћемо се од вас одвојити и да зато није понуда ни та ЕУ нити било шта друго. Дакле, видим да си мало циничан Салкићу. Да, наравно, имаш право на то, да зашто, не. Вјероватно сте увјерени да ви играте озбиљну игру, а да смо ми глупаци, да наравно. Ето не слажем се са тобом зато што се показало из низа разлога да није тако, али за оно што ћу се ја борити г. Салкићу, јесте да ти увијек будеш слободан и да можеш овдје да сједиш и да износиш своје мишљење чак супротно ономе што ја мислим или било ко у овој сали. Зато је то важно да можеш да учествујеш са нама, зато ако живиш на простору Републике Српске, да имаш једнака права као сви ми овдје, али ја говорим као већински дио, драматично већински дио оне Републике Српске која вас не жели јер све што чините чините да бисте подвалили српском народу. Основна жеља муслимана у БиХ, јесте да путем међународне заједнице, направите (?) који ће бити одржив путем силе и насиља међународне заједнице рачунајући да ће један дио Срба иселити са ових простора зато што неће пристати да живе под тортуром. Можда некоме дјелује да Милорад Додик свашта лупа или да Милорад Додик не говори или говори нешто из неког свог разлога. Да говорим нешто из свог разлога вјероватно би се повукао па се не би додатно истицао, али ћу вам рећи да оно што мислим, дубоко вјерујем и дубоко знам као човјек којем је ово друштво омогућило да се школује и да научи да учи и да види и да препозна, дубоко вјерујем да сам у праву у свему што говорим. Једини циљ Бошњака, муслимана јесте да подјарме Србе на овим просторима и да им се освете тако што ће их раселити, а оно остало ставити под своју управу и то хоће да ураде путем централизације институција БиХ и ми таквој структури не можемо више да вјерујемо, бар што се мене тиче. Послије још једног покушаја видјећемо на који начин је то могуће. Желим да кажем да само више националне државе могу да постоје опстају само на прецизно утврђеној подјели власти између конститутивних народа и то је БиХ добила Дејтонским споразумом, али то је све урушено. Данас више БиХ постоје ван Устава него што је уставне. Значи, то је вануставна БиХ која ово ради, а шта нам раде ови странци или пак ЕУ.
Европска Унија издаје саопштења о својој забринутости и тражи да ми поштујемо њихова саопштења када рецимо уводе неке санкције Русији или не знам коме другом, они очекују да ми слијепо пратимо њихова саопштења. Они су дакле себи дозволили да их преузме Стејт Департмент и да воде све политике у БиХ. Босна и Херцеговина, дакле, од било каквог значаја за САД које су ионако оптерећене заначајном кризом, (…) ратом у Украјини, ратму Израелу против Палестинаца, у Гази, Либану, Сирији. Затегнутим односима с Кином због Тајвана. Државни секретар САД-а скакуће кроз кризна жаришта гурнуте у безуспјешне мисије и разговоре, не уважавам као што је то било и прије и то је слика једне Америке коју сада гледамо. Дакле, штеточинство, то је данашња политика према БиХ и она највише удара на БиХ и на унутрашње договоре. Не треба говорити колико су пута управо странци срушили домаће договоре и то се недавно исто тако и дешавало. Главне штеточине су искомплексиран амбасадор Мајкл Марфи и његов пријатељ Џејмс О’Брајан који је дошао у БиХ само на неколико сати да би подржао Марфијево дјеловање за разарајућу БиХ и замислите, тај који се залаже за БиХ одржао је предавање и тајни састанак с мусслиманима и рекао шта треба да раде. На факултету политичких наука није било никога ко није био федерални активиста. Онда им је рекао:
„Шта је вама, шта се бојите Додика, имате нас иза себе! Нећу више да слушам да се ви повлачите иза свега тога“!
То је оно што је он њима рекао! Дакле, тај Џејмс О’Брајан је и јавно слагао да је он писао Дејтонски мировни споразум, а био је потрчко који је био на двадесет треће мјесто листе оних који су учествовали, носио је торбе оним својим шефовима. А сада покушава да он се представи неко ко је ту нешто важи. Чудан је вазални однос ЕУ према САД-а у овом тренутку. (…) повлађујући је о изласку из кризе по свијету на границама или близине ЕУ. Тако је било и с арапским прољећем, који су инсистирали и рушили власти у Тунису, Либији, Египту и Сирији који су чинили САД. Од тих држава су направљене крхотине, а да војска у Египту није преузела власт и отклонила муслиманску браћу, разориле би се најважније земље арапског свијета. Изазивање рата у Сирији и покушај рушења предсједника Башара ал-Асада, зауставила је Русија показујући да САД могу ратовати само с слабијим. Ни то им није увијек успијевало, показали су талибани у Афганистану који су их најерали да бјесомучно бјежање из Афганистана и провлачења у нереду и остављању огромне технике која вриједи неколико милијарди. Након Арапског прољећа, кренули су милиони избјеглица, замислите него САД, већ у Италију, Француску, Њемачку, Велику Британијиу, Шведску, Финску и мнохе друдге европске земље, газе већ и преко нас и покушају да нас овдје задрже и у неком другом будућем времену промијене конфигурацију националног састава становништва. Изузетак је била Мађарска, која је у почетку нападана да води нехуману политику према емигрантима, али то је био одговор на политику у складу са међународним мађарским, националним и државним интересима. Ко је водио уступак у Украјини на Мајдену у рушењу изабране власти уводећи ту земљу у хаос и распад. Брутално је користећи као топовско месо у рату који не може да се добије. Опште је познато мјесто да је син предсједника САД имао опсежне бизнис операције у Украјини и да су оне биле угрожене. Због тога је сам Бајден одлучио да се обрачуна и с Украјином и с Русијом јер су пословно доживјели крах на простору Украјине. О томе да сам у праву говори чињеница да се сада води поступак у коме син Бајдана покушава да каже да је његов отац ништа није знао. Није знао ништа осим тога што је послао оружје и наоружање у Украјини да гине тамо један народ, јединствен народ Украјине и Русије. Натјерали су ЕУ да слиједи такву политику у корист властите штете које је европске економије одвукле у рецесију, бројне штрајкове, нестабилности, пад животног стандарда, свих становника. Срушили су гасовод Сјеверни ток 1 и 2 који су омогућили јефтини руски гас као погон развоја економије прије свега Њемачке, а онда су Европу приморали да купује далеко скупљи гас, САД-а и других западних земаља. При томе, Њемачка спољна министарка Аналена Бербок изјављује да њу не занима шта мисле њемачки грађани (…)коалиције чији је она припадник и која се показује као најлошија влада коју је икада Њемачка имала. Америка, направи проблеме и ували Европу да се носи с нерјешивим проблемима емиграната, скупог гаса, давању огромног новца за непотребни рат у Украјини, који се води с Русијом, започет након дугогодишњих упозоравања Русије о изигравању споразума „Минск 1 и 2“, за које је Ангел Меркел и Франсоа Орланд који су били преговори око ових споразума, јавно рекли да су их потписали да се не би провели и омогућили Украјини да купи неко вријеме. Какве су то политике и какви су то државници јер и када је ЕУ још 2013. године гарантује формирање заједнице српских општина на Косову и Метохији, да би се свих ових година дозвољавало и дозвољава терорисање Срба на том отетом дијелу државе Србије. Чланице УН-а, лаж је све до лажи и не можемо ништа да вјерујемо, ни Сатлеру ни било коме који упорно и континуирано лажу и покушавају увијек да нам подвале нешто што само њима одговара. Зато и данас звоне ријечи које су се могле чути у ранијем неком времену, а то је да је Европа ријеч која лаже и могли смо то да видимо много пута до сада. САД, Велика Британија, Канада и Аустрија и Нови Зеланд као англосаксонске земље познате под називом „5 очију“, су свијет за себе. Када се коначно подигне зид на граници између САД -е и Мексика, биће то пет острвских држава који су од Европе и других свјетских проблема одвојени и физички и ЕУ се нама нуди и каже да треба да будемо чланица те ЕУ-е. Да ли имамо право да питамо, како ће изгледати Европа када ми дамо свој суверенитет. Да ли ви мислите да треба да подлегнемо само причи о томе, зашто или може да само нам шаље неку помоћ или да подржава пројекте. Увјеравам вас, да постоје мјеста на којима Република Српска може да обезбиједи адекватна средства као алтернативна, само имамо проблем трансфера. Јер управо Американци покушавају, да спријече сваки трансфер према Републици Српској и према овом простору, али то ће проћи! Европа и Америка, нису више финансијски центри моћи, неки су то други. Дакле, када видите шта Европа ради овдје. Поставите питање, зашто је прихватило да Кристијан Шмит, Марфи који покушавају да очувају своје положаје, приј свега Шмит с својих 25 хиљада еура које прима мјесечно. Он покушава да нам овдје шаље своја рјешења. Искрено, не знам да ли би био такав нечовјек да бих за тих 25 хиљада могао да радим ово како је то фино набројао овдје Стевандић против тако широке коалиције, против њега, али ето Он сматра да треба. Они који га сусрећу по Сарајеву кажу да је пролупао. Каже да више не зна шта ради, каже да с њим не може да разговара, каже да се дере и виче као најобичнији идиот по тим затвореним куолоарима и то чујем од људи из Сарајева који се редовно састају с њим. Не знам да ли је тако, ја га нисам видио у тоој његовој лажљивој форми у којој он представља да јесте високи представник. Чак, шта више, недавно, је покушао поново да се негдје сусретне и да можда нешто проговори, наравно, то није било могуће. Неће бити могуће ни у будућности! У сваком случају, мислим да је крајње вријеме, да предложим неколико ствари. Имајући у виду да све ово што је било потребно по мени, је да се каже, предлажем да ппокушамо релаксирати ову ситуацију у БиХ, на сљедећи начин! Да се од стране колонијалне управе, пониште све одлуке лажног Шмита у року од седам дана. Уколико се то не уради, да наши представници закажу Парламентарну скупштину БиХ и да та скупштиина прогласи недозвољеним и ништавним одлуке лажног Шмита. Да забрани органима БиХ у примјени тих одлука. Да прогласи сајт OHR-a не прихватљивим и неантизаконитим на мјесто објави аката. Да Парламентарна скупштина забрани Службеном гласнику БиХ да објављује акте странаца и њихових организација. Након тога, на истој сједници, (…) Парламентарне скупштине да се донесе Изборни закон БиХ с свим техничким побољшањима који би се примјењивало одмах у овим изворима и развластио ЦИК, као парадржавни институт и организације и да се на тај начин ствар релаксира и да се ЦИК сведе на оно што он заиста и јесте. Да Парламентарна скупштина, посљедњим актом, потврди да уставно одређење да једино мјесто које може доносити законе у БиХ за ниво БиХ Парламентарне скупштине да нико други није. Да се утврди на тој сједници по брзи пут за приближавање Европској унији и с јасним наговјештаје о томе шта треба да се учини. Да се на тој Парламентарној скупштини донесе Декларација и потврди територијални интегритет БиХ и политички сиистем који је предвиђен по Уставу и да се на тај начин пошаље порука жеље за брзом стабилизацијом. На тој скупштини треба прогласити непријатељима БиХ америчког амбасадора Марфија, британског амбасадора, Шмита и њемачког амбасадора. Забранити им дјеловање у БиХ и избацити их из БиХ. Уколико се то не деси, а ја желим да вјерујем, да ће бар једна од ових ствари да се деси. Предлажем да Република Српска одмах обустави до краја и да се не враћа у систем одлучивања у БиХ. Да будемо присутни, да не би било шпекулација као што је било на почетку сукоба када су увлачили Мирка Пејановића који није имао никаквог изборног капацитета, да буде члан предсједништва да би он нешто одлучивао. Да наши људи остани тамо, а да ми не можемо да одлучујемо, и ми ћемо се нешто научити памети, је ли тако! Да са партијама о којима се налазимо у партнерству на нивоу БиХ, одмах суштински и формално одмах раскинемо било какво партнерство. Да понудимо другим структурама око Бошњака, рецимо око овог Салкића, да нправимо одређен договор који би омогућио ново вријеме, ако хоће. Да Република Српска ће донијети Декларацију и потврдиће територијални интегритет БиХ, нама то није спорно, али ће потврдити уставно уређење БиХ с два ентитета и три конститутивна народа. Да Република Српска одмах, настави с провођење сви досада доношење одлуке Народне скупштине, везано за статус Републике Српске. Да Република Српска, се повуче из Споразума о војсци индиректним порезима о високом судском и тужилачком савјету и свим другим споразумима. Да активира Закон о Агенцији за здравство, за лијекове и друге законе да доносе по хитној процедури који су већ припремљени. Да Република Српска одмах донесе свој Изборни закон и да тај Изборни закон већ данас усвоји у форми нацрта како би сеогао договорити термин за свеопшти јавни дијалог о том закону и да се у најскорије вријеме он потврди и као дефинитивни акт. Овдје ћу само мало упасти, неки ми говоре, ово је навлакуша за тебе, онда ће овај лажни Шмит ће опет поништити тај Закон и ја ћу потписати одмах да знате. Дајте ми Закон, ја ћу га потписати. Онда ћемо се договорити шта ћемо. Баш ми је драго што је онако релаксиран Салкић. Да Република Српска, уколико се све ово не деси сада на Ускршњем сабору који је договорен између Републике Српске и Републике Србије инсистира на дејтонској улози Србије, земље која је гарант Дејтонског споразума. Да се Декларацијом тог сабора прогласи да су Бошњаци прекршили Дејтонски споразум. Да Србија више не може да стоји иза тога и да је Србија спремна да на међународним статутима брани Републику Сррпску и Дејтонски споразум онако како то има као чланица, односно као субјект међународног права. У сваком случају, можда има простора за још неки договор између Бошњака и Срба и Хрвата. Оно што данас још требамо урадити јесте да јасно кажемо да имовина није тема која се разговара и овај што лаже да неће-хоће. Хоће! Они сада покушавају да пређу овај тренутак и чекају да се ми сада мало повучемо. Они сада мисле и они знају да су претјерали јер никад није било да је ЕУ на овај начин реаговала против неке мјере међународнога инквизитора и ако дозволимоо да се извуку, сатраће нас! Зато ћемо ми њих сатрати. Јел тако Салкићу! Још једна мјера, да ова Народна скупштина донесе закључак у оквиру овог разматрања око укупне ситуације и да обавеже Владу да направи свеобухватни програм мјера и активностима усмјерени ка модернизацији и опремању полиције Републике Српске. Хвала вам!
